Овај филм се налази на свим светским листама најважнијих филмских ремек-дела свих времена и свих народа. То је неми филм о устанку припадника морнарице црноморске флоте којим је почела револуција 1905. године. Једна од најснажнијих и култних сцена је она у којој становници Одесе трче по познатом градском степеништу бежећи од метака царске војске.
Поводом десетогодишњице Октобарске револуције најзначајнији редитељ раног СССР-а Сергеј Ејзенштајн снимио је своје следеће ремек-дело. У центру филма су револуционарни догађаји у Петрограду и јуриш на Зимски дворац. Ово остварење је, између осталог, и први покушај да се лик Владимира Лењина прикаже у играном филму. Сматра се да Ејзенштајн није покушао да реконструише реалне догађаје, него је свесно креирао мит о револуцији.
Ово је прва музичка комедија у СССР-у, чије снимање је наредио лично Стаљин. Обиље музике и песама славе живот совјетског човека и достигнућа индустрије. Пре почетка рада на филму редитељ Александров је отпутовао у Холивуд да види како се тамо праве мјузикли. Филм је лансирао звезде Љубов Орлову и Леонида Утјосова. Филм се прославио и у САД, и о њему је са наклоношћу говорио Чарли Чаплин.
Још један музички филм у којем главну улогу тумачи Љубов Орлова. Према сижеу, СССР је нова домовина за америчку циркуску уметницу. Ту она проналази срећу и љубав. Овај филм велича совјетску равноправност и толерантност. Права звезда филма је, осим Орлове, мали тамнопути дечак, кога је тумачио Џејмс Патерсон. Његов отац је, иначе, емигрирао из САД у СССР у потрази за бољим животом.
Још једно Ејзенштајново врхунско остварење које је учинило да редитељ за живота стекне култну славу. Филм о староруском кнезу Александру Невском, који је победио у бици против Ливонског витешког реда. Једна од епских сцена филма је битка на леду, у којој витезови на коњима и у тешким оклопима пропадају кроз лед на Чудском језеру. Занимљиво је да је филм сниман лети у дворишту Мосфилма, где су направљене специјалне декорације. Овај патриотски филм, који је приказао „храбри лик наших великих предака“, добио је Стаљиново одобрење.
Послератна музичка комедија о срећном совјетском животу. Уочи сеоског вашара два јужна колхоза се такмиче у производњи. Узбуђењу доприноси и то што су ударници рада и супарници у такмичењу заљубљени једно у друго. Стаљину се комедија веома допала, док је Хрушчов филмску траку оставио да годинама стоји на полици због „улепшавања стварности“. Крајем шездесетих филм је рестауриран и приказан у нешто измењеном виду.
Један од првих „новогодишњих“ филмова редитеља који ће касније снимити легендарну „Иронију судбине“. Према заплету, колектив Дома културе припрема костимирани новогодишњи бал. Али, директор стално покушава да измени програм и од веселе вечери учини озбиљан и идеолошки подобан догађај. Комедија обилује музиком, шалама и невиним подвалама. А ту је и улога младе Људмиле Гурченко која јој је донела статус звезде.
Лирска драма, практично без ратних сцена, која је постала класик светског ратног филма. У њој је приказано да се трагедије не дешавају само на линији фронта, него и у позадини. Сиже приказује неколико личних несрећа људи који су изгубили своје ближње. Двоје заљубљених до свитања шетају Москвом, а ујутро их затекне вест да је почео рат. Досад је ово једини филм из СССР-а и Русије који је освоји Златну палму на Канском фестивалу.
Први филм чувеног Андреја Тарковског, у којем се већ може уочити његов јединствен ауторски рукопис. Филм о рату и о томе како је у њему дечак Иван остао без породице и детињства. Мали, дрски и врло храбри дечак после смрти родитеља помаже совјетској војсци и обавља одговорне задатке, одлазећи на опасно извиђање. Био је то први совјетски филм који је освоји Златног лава на Венецијанском фестивалу.
Један од препознатљивих филмова из епохе совјетског отопања, препун наде и оптимизма. Млади Сибирац стиже у престоницу, где се упознаје са младим градитељем метроа. Двојица нових пријатеља заједно шетају по граду и решавају разна питања и проблеме које срећу на свом путу. Филм је препун сунца и лепих призора из Москве, а песма из овог филма је постала незванична химна града. Узгред, ово је прва улога младог Никите Михалкова на филму.
Један од најуспешнијих совјетских филмова који је проглашен за ремек-дело не само у СССР-у, него и у иностранству. „Рат и мир“ је био први совјетски филм који је освојио „Оскара“ за најбољи страни филм 1969. године. Исте године филм је освојио „Златни глобус“.
Ова филмска епопеја сматра се за најбољу екранизацију романа Лава Толстоја. Снимање је било толико грандиозан подухват да је сашивено преко 9 хиљада историјских костима, док је у ратним сценама учествовало преко 15 хиљада људи.
Веома популаран документарни филм о историји фашизма и формирању власти у нацистичкој Немачкој, као и о ужасима Другог светског рата. Редитељ Ром је у филму користио филмске и фотографске материјале који су заплењени у рату и помоћу монтаже створио не само пропагандно, него и веома емотивно остварење.
Филм о животу средњовековног руског иконописца Андреја Рубљова сасвим је специфична појава у совјетској кинематографији. Ово је ауторско дело са дубоким филозофским подтекстом, које је широкој публици поново открило не само име великог аутора иконе „Тројица“, него и руско православље и духовну Русију у целости. Личност Рубљова је имала огроман значај за духовни препород земље после дугог периода татарско-монголске власти. Сложени ауторски филм био је важан догађај за совјетску интелигенцију.
Један од филмова са највећом биоскопском зарадом у читавој историји совјетске кинематографије. Признато ремек-дело Леонида Гајдаја присутно је у свакодневици у облику бројних цитата. Припада жанру ексцентричне комедије са великим бројем гегова, звучних и музичких ефеката, који су разумљиви и смешни сваком совјетском човеку. Шверцери помешају скромног и поштеног совјетског човека са својим посредником и у гипс му убаце брилијанте. Бандити покушавају да узму брилијанте, а совјетска милиција тражи од главног јунака да им помогне да ухвате криминалце. Главна улога је била написана специјално за глумца Јурија Никулина.
Још једна култна совјетска комедија заснована на промени места и улога. Скромни управник обданишта Трошкин невероватно личи на опасног затвореника са надимком Доцент који је побегао са драгоценим артефактом, златним шлемом Александра Великог. Совјетска милиција се одлучује за махинацију и у затвор смешта Трошкина, срећом уз његов пристанак. Тако скромни васпитач изненада постаје главни јунак компликоване, али и врло смешне потере за опасним злочинцем. А у потрази за авантуристичким садржајем најважније је научити да „редиска“ (ротквица) у Русији не значи само поврће него и „лошу особу“, и само захваљујући овом филму.
Још једна култна комедија Гајдаја, која је освојила срца публике и привукла много гледалаца у биоскопе. Совјетски научник направи времеплов и случајно пошаље у Средњи век управника своје зграде заједно са лоповом. Притом цар Иван Грозни доспева у совјетску Москву... Слободна интерпретација комада Михаила Булгакова, писца који је практично био забрањен у совјетско доба.
Један од најзначајнијих филмова Тарковског и веома личан аутобиографски филм, у којем редитељ на њему својствен начин обрађује тему детињства, породице, мајке и оца са обиљем алузија и цитата из уметности. Филм не поседује једнозначан заплет, него се састоји од снова и фрагмената сећања. Неке сцене прати глас редитељевог оца, песника Арсенија Тарковског, који чита своје стихове.
Филм о Грађанском рату у Русији, у којем се црвеноармејци, чекисти и бандити сукобљавају око злата заплењеног од богаташа. Авантуристички филм је снимљен у жанру „истерна“ са обиљем акционих сцена, туча и вратоломија. Данас се сматра за класик кинематографије. Био је то први дугометражни редитељски подухват Никите Михалкова, у којем је сам одиграо једну од главних улога.
Заједнички пројекат студија Мосфилм и чувеног јапанског редитеља освојио је награду „Оскар“ за најбољи страни филм. Куросава је и раније показао љубав према руској култури, када је снимио филм „Идиот“ по мотивима романа Фјодора Достојевског. Овога пута екранизовао је етнографске путописе Владимира Арсењева „По Усуријском крају“ и „Дерсу Узала“. Истраживач одлази у експедицију по Далеком истоку, а на путу му помаже староседелац и ловац Нанајац Дерсу Узала.
Један од најпознатијих и општеомиљених совјетских филмова који се 31. децембра сваке године приказује на телевизији. Он је постао симбол Нове године у Русији једнако као и окићена јелка и руска салата. Лирска комедија почиње тако што се главни јунак напије са пријатељима уочи Нове године у Москви и грешком га убаце у авион за Лењинград. Доспевши у идентични стамбени рејон у каквом он живи, чак и не примећује да је ушао у туђи стан.
Овај филм је истинска химна совјетској Грузији, њеној природи, колориту и, наравно, људима. Главну улогу тумачи глумац и певач Вахтанг Кикабидзе. Његов јунак под надимком Мимино је пилот лаке авијације и лети међу планинским селима Грузије у хеликоптеру. Али одлучује да се преквалификује за пилота на међународним летовима, због чега мора да отпутује у Москву. Његов сан се остварује, али он не може да заборави родне планине. Грузијску песму „Чито-гврито“ и данас певају становници читавог постсовјетског простора.
Филмска епопеја у четири дела освојила је Гран-при у Кану. Филм говори о неколико генерација две сибирске породице и гледалац прати перипетије њиховог приватног живота у контексту преломних тренутака XX века: револуције, Грађанског рата и Другог светског рата. У филму се појављује читава плејада познатих совјетских глумаца, међу којима су Виталиј Соломин, Никита Михалков, Људмила Гурченко.
Још један совјетски филм који је освојио Оскара и постао хит у совјетским биоскопима (заузевши друго место по највећој заради у историји СССР-а). То је мелодрама о девојци из провинције која долази да се пробије у Москви. И упркос многим препрекама и незгодама, које јој је судбина наменила, она постиже велики успех у каријери. Само љубав никако не може да пронађе... Многи цитати из филма су ушли у свакодневицу као крилатице, али посебно ова: „Са 40 година живот тек почиње“. А песма „Александра“ у извођењу Сергеја и Татјане Никитин постала је незванична химна Москве.
Сценарио за овај филм заједно са Тарковским писала су браћа Стругацки. Написан је по мотивима научнофантастичног романа „Пикник крај пута“, ултрапопуларног у СССР-у. Прошавши кроз филмски језик Тарковског фантастика се преображава у филозофску причу о опасности коју носе људске жеље. (Такође је филм на известан начин предсказао Чернобиљску катастрофу). Редитељ је говорио да се за овај филм „припремао читавог живота“ и сматрао је да он представља врхунац његовог стваралаштва. Филм је добио специјалну награду жирија у Кану, а такође је пунио биоскопе у САД, Француској и Немачкој.
Лирска комедија редитеља овенчаног Оскаром за филм „Москва сузама не верује“ био је један од омиљених филмова свих совјетских људи. У центру сижеа није Москва, него сеоска унутрашњост у којој живи обичан радник Василиј са својом породицом. Он је сањар, воли голубове и брине о свом голубарнику док му жена „звоца“ да је неозбиљан и да троши новац на глупости. Једном Василиј одлази на лечење на море, где упознаје градску кокету, која нимало не личи на његову жену са села...
Ово је један од најистинитијих и најсуровијих филмова о Другом светском рату. Догађаји из 1943. године у Белорусији приказани су кроз очи четрнаестогодишњег дечака (невероватно снажна улога Алексеја Кравченка). И ми видимо да рат не чине само велике битке и велике победе, него се паралелно одвија и борба обичног човека да преживи. Према речима редитеља, у иностранству је за време приказивања филма испред биоскопа дежурало возило хитне помоћи чији је задатак био да пружи помоћ оним гледаоцима који превише снажно доживе сцене филма.
Обичан совјетски грађанин случајно среће странца који га за трен ока преноси у неку пустињу. Метафорична прича о космосу представља суптилну сатиру на класну борбу. Многи гледаоци и критичари нису разумели филм и налазили су му бројне замерке, али фини Данелијев хумор је стекао и многе обожаваоце. А реч „пепелац“ (како се назива фантастична летелица) до данас се користи у руском разговорном језику као ознака за различите машине и авионе.
Филм из епохе перестројке донео је велики успех редитељу Карену Шахназарову, који се данас налази на челу Мосфилма. Млади Московљанин Иван после школе не уписује факултет и запошљава се као курир. Једном приликом испоручује рукопис у кућу једног професора и упознаје се са његовом ћерком. Она припада „златној омладини“, а он је сиромашни младић. Ипак, међу њима се развија романса. Шта ће на то рећи тата-професор? И каква будућност очекује младића?
Заплет се врти око љубавне везе између медицинске сестре и момка по надимку Банан, који ради као чувар у позоришту, а као додатни посао пева са друговима по ресторанима. Њих двоје се супротстављају мафијашу са којим је девојка такође била у вези. Широка публика је управо у „Аси“ први пут чула данас легендарну песму Виктора Цоја „Хоћу промене“ и композиције других рок музичара совјетског андерграунда. Својим метафоричним експерименталним филмским језиком редитељ Соловјов суптилно дочарава атмосферу последњих година СССР-а. Филм је химна перестројке у Русији.
Филм о сасвим новим временима и новим условима живота, као и о томе како се то ново време сусреће са старим совјетским. У центру пажње су јунакиње какве је тешко замислити у класичној совјетској кинематографији. То су „девизне“ проститутке које јуре странце. Филм показује њихову свакодневицу, говори о њиховим проблемима, сиромашним породицама, о њиховим сновима о бољем животу и, наравно, о великој и чистој љубави.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
