Манастир, лавра, пустиња – у чему је разлика?

У манастирима важи јединствени типик, и сви објекти чине један компактан комплекс. Тако је, на пример у Новодевичјем манастиру у Москви, у Соловецком или Спасо-Јефимијевом у Суздаљу. Изузетак су ставропигијални манастири који нису под управом локалних црквених власти и припадају патријарху или Синоду.

Њихов назив потиче од грчке речи „ставропигија“, што у буквалном преводу значи „подизање крста“. И заиста, у таквим манастирским обитељима патријарси су лично постављали крст. У Русији има свега нешто више од тридесет ставропигијалних манастира. Међу њима су Даниловски и Донски манастир у Москви, Соловецки на Соловецким острвима и Валаамски на острву Валаам.

А каква је разлика између манастира и лавре? Прво, лавре су у историји Русије одиграле посебно важну улогу, а друго, лавре могу бити само мушки манастири. То су велике монашке заједнице унутар високих и чврстих зидина које су служиле као поуздана заштита од упада ратоборних номадских племена. Русија има само две лавре: Александро-Невску у Санкт Петербургу и Тројице-Сергијеву у Сергијевом Посаду, која је уједно и ставропигијални манастир.

Усамљене манастирске пустиње (рус. „пустынь“) налазе се на одређеном растојању од манастира и далеко од свих овоземаљских брига. Својевремено су имале само један храм, али су временом могле да прерасту у прилично крупне монашке заједнице, с тим што се реч „пустиња“ задржала у њиховом називу. На пример, Коренаја пустиња у Курској области саграђена је на месту где се појавила Курска-Коренаја икона Пресвете Богородице, звана „Знамење“. На том месту је некада била само скромна капела, а данас се ту налази пет храмова.