10 ремек-дела из Златне ризнице Ермитажа 

Виртуелна шетња по Златној ризници 

1. Костромски јелен (VII век пре нове ере)

Крупни златни украс у облику фигуре јелена украшавао је „горит“ – футролу за лук и стреле скитског ратника. Овај артефакт је класичан примерак скитског анималног стила. Пронађен је 1897. године на ископавањима у области код реке Кубањ (савремени Краснодарски крај) 77 километара од Мајкопа (Република Адигеја). 

Државни Ермитаж

Костромски јелен је један од симбола Ермитажа. Такође је насликан као украс на једном од руских путничких авиона. 

Авион компаније "Россия"

прес служба компаније "Россия"

2. Келермески пантер (VII век пре наше ере) 

Масиван златни украс у облику пантера такође је украшавао футролу за лук и стреле. Пронађен је 1903. године приликом ископавања Келермеског кургана (на територији савремене Републике Адигеје). 

Државни Ермитаж

Курган је код древних номадских народа представљао ритуални модел света и био део култа предака – покровитеља и посредника у комуникацији са боговима. Скити су сматрали да ће артефакт са приказом грабљивца заштитити његовог власника од опасности у загробном животу. А злато од којег је украс начињен указује на висок статус покојника. 

3. Солошки чешаљ (тридесете године V – почетак IV века пре нове ере)

Овај префињени предмет начинио је грчки јувелир по наруџбини извесног Скита. На чешљу који подсећа на прочеље грчког храма приказана је сцена из борбе тројице ратника. 

Државни Ермитаж

Курган Солоха у којем је чешаљ пронађен научници су препознали као гробницу скитског цара и његовог брата. Фино израђени детаљи омогућили су историчарима да стекну представу о конкретним историјским личностима Скитије и њиховој борби за власт. 

4. Украс са футроле за лук и стреле са сценама из Ахиловог живота (IV век пре наше ере)

Масивна златна плоча са гравуром пронађена је приликом ископавања Чертомличког кургана – гробнице скитских царева. А они су сахрањивани заједно са женама и љубавницама, пехарником и слугама, блиским ратницима и коњушарима, коњима и псима, као и са одећом, оружјем и бројним драгоценостима.

Државни Ермитаж

На футроли је приказана легенда о Ахилу, јунаку Хомерове Илијаде и старогрчке митологије, са сценама из његовог живота од детињства до смрти. Плоча је рад грчког мајстора, а могуће је да ју је скитском цару поклонио владар Босфорског царства. Оно је обухватало грчке градове-колоније, а налазило се на територији полуострва Крим и Таманског полуострва од V века пре нове ере до VI века нове ере. 

5. Привесци из кургана Кул-Оба (IV век пре наше ере) 

Артефакт је пронађен 1830. године приликом ископавања на полуострву Крим недалеко од града Керча (некадашњи грчки Пантикапеј, престоница Босфорског царства). Привеске је за скитског наручиоца израдио грчки мајстор. На њима је приказана богиња Атина која је била популарна у региону северно од Црног мора. 

Државни Ермитаж

Као прототип за лик богиње послужила је статуа Атине Партенос (V век пре наше ере) скулптора Фидија. Статуа од злата и слоноваче висока 13 метара није сачувана до данас, а некада је украшавала Партенон, главни храм ове богиње у Атини. 

У декорацијама на шлему мале Атине убачена је скитска симболика. Лик богиње-ратнице био је близак менталитету номадских Скита. Пре брака њихове жене су се бориле у ратовима. 

6. Сарматска дијадема из кургана Хохлач (I век наш ере)

Током изградње водовода у околини Новочеркаска (савремена Ростовска област) 1864. године је ископана богата женска гробница – курган познат под називом Хохлач. У њему је сахрањена жена која је вероватно била сарматска свештеница и царица. Сармати су били суседи Скита који су их потиснули из области северно од Црног мора. 

Државни Ермитаж

Најважнија драгоценост гробнице био је „калаф“ – дијадема свештенице сарматског божанства плодности. Ка дрвету живота које је приказано на дијадеми крећу се жртвене животиње које одражавају митолошке представе Сармата о свету. Облик дијадеме, женска биста израђена као камеја од кварца у центру и привесци припадају античкој традицији. Дијадему је вероватно направио јувелир из Босфорског царства који је добро познавао сарматске обичаје. 

7. Дијадема из кургана Бољшаја Близница (IV век пре наше ере) 

У области око реке Кубањ, на Таманском полуострву, откривен је курган Бољшаја Близница, у којем су вероватно сахрањене свештенице Босфорског царства. Један од налаза био је мајсторски израђен „калаф“ – украс за главу у облику корпе, атрибут богиње плодности.

Државни Ермитаж

На њему су приказани Аримаспи, митски народ који је према веровању живео на североистоку Старог света (вероватно код савременог Урала), како се боре са грифонима.

8. Колекција индијске јувелирске уметности династије Могулског царства (XVII век)

Персијски владар Надер-шах је 1739. године освоји град Делхи, престоницу Могулског царства, која се налазила на територији савремене Индије, Пакистана, Бангладеша и Авганистана од XVI до XIX века. Из Делхија је однео толико блага да у Персији током три године није убирао порез. 

Државни Ермитаж

20 предмета је послао у Петербург као дипломатски поклон 1741. године. Дарови су из Персије путовали две године на 14 слонова.

На изложби је представљено неколико посуда, шоља, послужавник, тањири, украси за главу под називом „егрети“ и ножна наруквица. Златни предмети украшени су необрађеним смарагдима, рубинима, дијамантима и бисерима.   

9. Иранска сабља са смарагдима (почетак XIX века)

Надер-шах је из Делхија однео велику количину драгог камења које се није вадило у Ирану. То је допринело традицији да се персијско хладно оружје украшава драгуљима. 

Државни Ермитаж

У колекцији Ермитажа чува се сабља од челика, чије су корице и дршка украшени златом и емајлом, смарагдима, спинелима и дијамантима. 

10. Кинеско жезло Жуи (XVIII век)

Жезло дуго 59 центиметара начињено од злата техником филиграна и украшено огромним белим нефритима и свиленом кићанком било је симбол власти и остварења жеља.

Државни Ермитаж

Представници кинеске династије Ћинг донели су га 1895. године као поклон царевићу Николају Александровичу, будућем цару Николају II уз жељу да му се оствари све што науми. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!