Пет чињеница о Ани Павловој, најчувенијој балерини царске Русије

1. Торта Павлова настала у част руске балерине

Ваздушасто умућена павлака, свеже бобичасто воће и богати безе који подсећа на балетску сукњу, торта Павлова популaрна је у целом свету.

Аустралија и Нови Зеланд и данас се споре око тога чији посластичари су измислили чувену торту. Једно је, међутим, сигурно, посластица је настала после гостовања Ане Павлове 1926. године, када су обе земље биле фасциниране грациозношћу руске балерине.

У то време она је већ била истинска легенда, обишла је цео свет. Захваљујући у доброј мери управо Павловој руски балет постао је препознатљив светски бренд.

2. Одолевала гравитацији

Зашто је у пантеону врсних руских балерина с почетка двадесетог века управо Павлова постала легенда? Ствар је изгледа у лакоћи која је и овековечена у сушеним пенасто умућеним беланцима торте Павлова.

Нестварну лакоћу Ане Павлове редовно су истицали њени савременици који су имали прилику да је гледају на сцени. „Телa је код ње било таман колико у пахуљици“ говорила је балерина Тамара Карсавина.

Одмах по завршетку Императорске позоришне школе у Петербургу 1899. године Павлова је примљена у трупу чувеног Маријинског позоришта. Енормно талентована прескакала је устаљене степенице у фуриозном развоју балетске каријере и већ од 1902. наступала у улогама Жизеле, Никије у „Бајадери“, „Одете“ и „Одилије“ у „Лабудовом језеру“, Китри у „Дон Кихоту“.
Њен рад је хвалио и сам Маријус Петипа, француски кореограф који је у суштини створио руски балет онаквим каквим га данас знамо, уметник који је поставио већину чувених балетских представа.

Историчар балета Валеријан Светлов писао је да је Павлова владала „тајном кршења закона гравитације и необичне лакоће лебдења у ваздуху“.

Павлова је имала изузетно висок рис. У балетске патике је стављала парче чврсте коже како би лакше и сигурније стајала на врховима прстију што данас примењују све балерине. Вајар Борис Фридман Клузел овековечио је у бронзи нестварно савијену ногу Павлове.

3. Прва балерина која је извела чувеног „Умирућег лабуда“

Сарадња са младим кореографом Михаилом Фокином испоставиће се као врло плодотворна. Управо је он за Павлову поставио кореографску минијатуру „Лабуд“ први пут изведену на сцени Маријинског театра 1907. године. (Многи греше мешајући је и сматрајућим делом балета „Лабудово језеро“, што она није). Касније је постала позната под називом „Умирући лабуд“. Гледаоци су били одушевљени не само драматиком и невероватним мајсторством, него и уверљивошћу са којом је Павлова играла лабуда, посебно тиме како су њене руке филигрантски подражавале покрете птичјих крила.

По овој нумери балерина ће постати најпрепознатљивија, а играће је на гостовањима широм света. Павлова је преминула 1931. године, са 49 година, од упале плућне марамице после прехладе, наступајући до последњег часа.

Легенда каже да су последње речи балерине биле: „Спремите мој костим лабуда!“ 

Сачуван је видео снимак једног од наступа Ане Павлове у овој нумери.

4. Имала је своју балетску компанију

Павлова није блистала само у Петербургу. Са балетаном Адолфом Болмом већ 1908. године окупила је мању трупу са којом је кренула на турнеју по Европи. Годину дана касније осваја Париз, играјући у неколико премијерних балета изузетно популарних „Руских сезона“ Сергеја Дјагиљева.
Павлова, међутим, не остаје у трупи Дјагиљева. У то време она већ и сама креира играчке нумере и одлучује да формира своју балетску компанију.

Последњу представу у Русији игра 1914. године и на почетку Првог светског рата одлази у Лондон. Ипак, тамо се не појављује тако често, започињући турнеју по целом свету. Павлова наступа у Аустралији, Новом Зеланду, Филипинима, Малезији, Јапану, Кини, Индији, Египту, бројним земљама Латинске Америке, и наравно Сједињеним Државама и Европи. У неким земљама њена гостовања била су прве балетске представе.

Велики догађај представљало је гостовање Павлове у Мексику 1919. године. У земљи која се тек опорављала од револуције, председник Венустијано Каранса показао је посебну бригу за безбедност балерине и њене трупе и наложио је да се на кров њиховог воза размести 200 војника који су их пратили.

У Мексику је Павлова одиграла неколико представа у арени за борбу са биковима. На репертоару није била само балетска класика, него и нумера „Мексичке фантазије“ коју је балерина поставила по мотивима локалног фолклора. У Мексику је поново наступила шест година касније очараваши публику „Дон Кихотом“.

Мексички песник Рамон Лопес Веларде написао је песму „Ана Павлова“ у целини посвећену балерининим божанственим ногама. У песми се налази и стих „Веруј, са нама разговара Бог, на језику твојих ногу!“.

5. Најпознатија на свету руска балерина

У скоро свим земљама уручивали су јој награде или изражавали одушевљење на друге начине. По Павловој није име добила само торта, него и астероиди, алге, места на Венери, као и авиони и улице.

У Холандији је одгајена специјална врста белих лала „Ана Павлова“.

Још за живота балерине на куполи лондонског Палас театра постављена је златна скулптура Павлове (за време Другог светског рата била је изгубљена, али је 2006. поново постављена).

Све донедавно за дух (!) Павлове на свакој представи тог позоришта означавано је специјално место. Наводно, запослени у позоришту видели су привиђење које игра на празној сцени у време када није било представа. Традиција је прекинута тек 2016. године када је у позоришту почела да се приказује представа „Хари Потер и уклето дете“, a „место Павлове“ уступљено је живим гледаоцима. Али је зато у суседној згради пре неколико година отворен бар Pavlova's.