Како ће рат у Сирији утицати на руску економију?

Експерт: Руска војна операција у Сирији у краткорочној перспективи не доноси Русији ни битне губитке, ни нарочиту корист.

Експерт: Руска војна операција у Сирији у краткорочној перспективи не доноси Русији ни битне губитке, ни нарочиту корист.

Shutter Stock/Legion Media
Сирија се налази на раскршћу важних „енергетских путева”, у непосредној близини највећих налазишта нафте и гаса у региону. Због тога је неизбежно да директно војно учешће Русије у сиријском конфликту има и економске последице. Руски експерти разматрају варијанте у којима те последице могу бити позитивне или негативне.

Рат у Сирији, као и сваки рат на Блиском истоку, има своју економску позадину, с обзиром да је реч о рату у региону који је у непосредној близини највећих светских налазишта нафте и гаса, близу кога пролазе и где се пројектују многобројни нафтоводи и гасоводи. То је довољан разлог да и сам рат у Сирији, и учешће Русије у њему, има неизбежне краткорочне и дугорочне последице по руску економију.

Сирија сама по себи није много крупан играч на светском тржишту фосилног горива. Она је чак и у најсрећнијим годинама, почетком 2000-их, производила тек нешто више од 520 хиљада барела нафте дневно, што је мало изнад 0,6% количине светске производње нафте. Када је почео грађански рат и када су Сирији уведене европске санкције, експлоатација нафте је почела брзо да опада. Према званичној статистици, почетком ове године је износила нешто више од 30 хиљада барела дневно.

Производња гаса у Сирији такође није велика у односу на укупну производњу у свету, и у овом тренутку износи око 5,5 милијарди кубних метара годишње (док је 2010. године износила 9 милијарди кубних метара). Према томе, слободно се може тврдити да нафтна и гасна индустрија у Сирији неће битно утицати на светско тржиште нафте, независно од тога како ће се развијати војна ситуација у овој земљи и ко ће победити у грађанском рату.

Русија, међутим, може имати далеко озбиљније економске последице због директног мешања у сиријску кризу, каже за „Руску реч” Сергеј Алексашенко, старији научни сарадник Брукингсовог института (Вашингтон) и први заменик председника Централне банке Русије 1995-1998. По његовим речима, и поред тога што руске званичне власти тврде да руска авијација бомбардује положаје терориста „Исламске државе”, многобројни извори у региону тврде да је главни циљ тих напада „умерена” сиријска опозиција која ратује против регуларних снага Башара Асада.

„Ако се има у виду да кључне државе овог региона, а то су Турска и Саудијска Арабија, подржавају сиријску сунитску опозицију, онда ће свако продужавање и интензивирање учешћа руских оружаних снага у руском грађанском рату генерисати све више политичких и економских проблема у Русији и региону”, сматра Алексашенко.

Он као пример наводи да је Руски фонд директних инвестиција најавио оснивање инвестиционих партнерстава са сувереним фондовима Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. У оквиру реализације предвиђених планова ти фондови су изразили спремност да инвестирају 10 милијарди долара (Саудијска Арабија) и 7 милијарди долара (УАЕ) у пројекте на територији Русије. У условима када су западна тржишта капитала фактички затворена за руске банке и компаније, руске власти су разматрале капитал из земаља Персијског залива као могућу и пожељну алтернативу. Очигледно је да је у случају дуготрајне војне операције руске армије у Сирији знатно мања вероватноћа да такви планови буду спроведени у дело.

„Руска војна операција у Сирији у краткорочној перспективи не доноси Русији ни битне губитке (трошкове), ни нарочиту корист. Међутим, уколико Русија узме интензивније и трајније учешће у грађанском рату у Сирији, она може имати приметне економске губитке”, закључује експерт.

Свргавање режима Башара Асада у Сирији прети да промени баланс на европском тржишту гаса, јер у том случају Катар може да изгради директан гасовод преко сиријске територије до Турске. Додуше, политиколози кажу да су терористи из организације „Исламска држава” постали сувише независни од својих „спонзора”, и да ће изградња гасовода кроз Сирију бити ризична чак и ако Асад буде побеђен.

„Ако Асад буде свргнут, Катар може изградити гасовод кроз Турску у Европу, из које ће самим тим потиснути ’Газпром’”, каже за издање Газета.Ru Михаил Крилов, шеф аналитичког одељења инвестиционе компаније „Golden Hills – КапиталЪ АМ”.

Експерт скреће пажњу да Катар поседује залихе гаса које спадају међу највеће на свету (око 25 билиона кубних метара). Уколико се изгради директан гасовод до Турске, он ће бити дугачак свега 1,8 хиљада километара. Ради поређења, дужина садашњег руског гасовода „Северни ток”, којим се гас транспортује кроз Балтичко море до обала Немачке, износи 1.224 хиљада километара, ако се не рачуна транспорт гаса из Сибира.

Претходних година је „Газпром” снабдевао 25-30% европског тржишта. Удео Катара, по Криловљевим речима, отприлике је четири пута мањи, али може бити већи уколико се изгради поменути гасовод. Са друге стране, „Газпром” извози све мање гаса. На крају првог полугодишта 2015. године он је у поређењу са истим периодом претходне године мањи за 8% и износи 74.275 милијарди кубних метара.

„Мали тријумфални рат” у Сирији може изазвати раст цена нафте и јачање рубље, изјавио је за агенцију РБК генерални директор менаџерске компаније „Спутник – Управление капиталом” Александар Лосев. По његовим речима, Русија је у Сирији наступила као озбиљан и одговоран спољнополитички актер, и она већ стиче подршку у Европи и на Блиском и Средњем истоку, а за рубљу је то позитиван фактор.

Ако напори Русије усмерени на пружање подршке Сирији донесу брз успех током неколико месеци и омогуће да се на своја огњишта врате стотине хиљада сиријских избеглица које су похрлиле у ЕУ и тако довеле у питање стабилност европске економије и целовитост Европске уније, онда то заиста може допринети нормализацији односа између Русије и Европе и отворити пут за решавање осталих конфликата и линија раздвајања. То ће чак бити позитиван моменат и за рубљу, и за економију Русије у целини. У том случају се курс рубље може кретати у дијапазону 45-50 рубаља за долар”, сматра Лосев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies