Путин сликовито описао немогућност изолације Русије

Русију је немогуће изоловати од остатка света због њене величине и њеног места у глобалној економији, изјавио је председник Русије Владимир Путин у Москви 12. октобра у своме излагању на инвестиционом форуму инвестиционе банке „ВТБ-Капитал” под називом „Русија зове!“

„Што се тиче изолације... Они нису довољно моторизовани нити имају довољно бензина чак ни да обиђу све наше границе! О каквој изолацији може бити говора када је у питању Русија?!“, жустро је одговорио руски председник на питање да ли је могуће увођење нових санкција Русији у вези са ситуацијом у Сирији.

Било каква ограничења у сфери економије која се уводе из политичких побуда наносе штету свима, изјавио је шеф руске државе. Уједно је председник Русије признао да руска економија осећа негативан утицај западних санкција. „Пре свега видим опасност у ограничавању извоза технологија“, рекао је Путин.

Економска ситуација се стабилизује

По речима руског председника, током протеклих година је спроведена „успешна макроекономска стабилизација“ руске економије, која се пре свега одражава у успешним мерама Централне банке усмереним на смањење инфлације. Штавише, у 2016. години ће инфлација достићи најнижи ниво у новијој историји Русије – спустиће се испод 6%. Почетком октобра 2016. године инфлација је на годишњем нивоу износила 6,4%, за разлику од истог периода 2015. године, када је тај показатељ износио 15,7%, истакао је Путин. Руски председник је подсетио да ће 2017. године Централна банка тежити да обори инфлацију на ниво од 4%, као што је и најавила.

Путин је као показатељ стабилизације истакао и смањену волатилност националне валуте и повећање девизних резерви Централне банке, које сада износе око 400 милијарди долара. „Првог јануара ове године резерве су износиле 368 милијарди долара“, прецизирао је председник.

Чисти прилив страних инвестиција у нефинансијски сектор током првих 8 месеци 2016. године је утростручен и сада износи 3,8 милијарди долара, а чисти одлив капитала пет пута је мањи – износи 9,6 милијарди долара, док је у истом периоду прошле године износио 48 милијарди долара. Па ипак, Путин сматра да за руску владу велики изазов представља оптимизација буџета и повећање његове ефикасности. „Буџет за 2017. годину је припремљен са планираним дефицитом од 3%, што је прихватљиво чак и за водеће економије света“, рекао је он.

Нафта и инвестициони токови

По мишљењу шефа руске државе, замрзавање производње нафте на данашњем нивоу у интересу је Русије, али и читаве светске економије. „Ако земље ОПЕК-а (организације земаља које извозе нафту) постигну интерни договор о замрзавању производње, ми ћемо се придружити тој одлуци“, рекао је Путин, додавши да је данас најинтригантније питање које квоте ће прихватити Иран и Саудијска Арабија.

Према Путиновим речима, промет робе између Русије и земаља Азије и Латинске Америке данас износи само 28%, али „постоји тенденција побољшања овог показатеља“. Русија спроводи диверзификацију односа са земљама Азијско-тихоокеа нског региона. Руски лидер је истакао да се на овој релацији инвестициони токови крећу у оба смера – како у Русију, тако и из Русије у Јапан, Јужну Кореју, Кину и земље југоисточне Азије. На пример, 2016. године је увећан промет робе са Вијетнамом.

Будућност инвестирања у руску економију пре свега припада сфери високих технологија и припреми квалификованих кадрова, изјавио је руски председник. Према његовим речима, развоју овог правца ће допринети извоз технологија у нове земље, а он је у овом тренутку ограничен санкцијама.

Росијскаја газета. Сва права задржана.