Десет чињеница о економској кризи у Русији

Премијер Дмитриј Медведев.

Премијер Дмитриј Медведев.

Reuters
Премијер Русије Дмитриј Медведев описао је у свом програмском чланку узроке и последице економске кризе у Русији.

Због пада цена нафте, санкција и структурних проблема руска економија се суочила са озбиљном кризом. Свој програмски чланак, објављен у „Росијској газети”, премијер Дмитриј Медведев посветио је најважнијим последицама економске кризе и њеним главним узроцима. 

По његовом мишљењу, Русија сада из корена обнавља сопствени економски систем. „Руска реч” издваја најважније тезе премијеровог чланка.

1. Проблеми руске економије су део светских проблема

Светска криза која траје од 2008. године проузроковала је пораст нестабилности на светским тржиштима. Формирано је глобално финансијско тржиште које има могућност да за неколико тренутака пребаци огромне суме новца са једног краја света на други. Није, међутим, формиран одговарајући систем глобалног регулисања тих трансакција. Политички фактор се све интензивније меша у економску политику и понекад потискује конкуренцију на тржишту. Санкције су само једна, али најочигледнија манифестација тог тренда.

2. На економију Русије не утичу нафта и санкције, него структурни проблеми

Цена нафте је у 2015. години пала за 50% за само пола године, што је случај без преседана у савременој економској историји. Међутим, најважнији фактор кризе у руској економији и даље је структурне природе, пре свега у том смислу што модел економског раста из 2000-их данас више не функционише. Темпо економског раста је почео знатно да опада далеко пре снижења цене нафте и увођења санкција Русији.

3. Русија је и даље тржишна економија, и поред спољних претњи

Крајем 2014. године многи су Русији прорицали да ће доживети катастрофу. И заиста, то се могло догодити да је Влада фиксирала курс валуте, повећала трошкове из буџета, замрзнула цене, итд. Власти су, међутим, систематски радиле на неутралисању економских турбуленција. Испоставило се да је резултат бољи него у већини прогноза.

4. Све је мања зависност од нафте

Приходи који нису везани за нафту и гас сада су достигли скоро 60%. Одлуке везане за ограничавање инфлације омогућиле су нам да сачувамо девизне и златне резерве, и да обезбедимо стабилност монетарног система. Инфлација се перманентно смањује и за ову годину неће бити већа од 6%.

5. Банкарски систем је и даље стабилан, без обзира на кризу

У првом полугођу 2016. године Централна банка је угасила 48 кредитних организација, а у 2015. години је затворила 93 банке. И поред тога, Русију није захватила „банкарска” паника. Напротив, банкарски систем прилично стабилно функционише. Током 2015. године за 25% је увећана количина новца на банковним рачунима приватних лица, а за 20% на рачунима руских предузећа.

6. Мање новца се извози из Русије

Одлив капитала из Русије током 2015. године је износио 58,1 милијарду долара, што је 2,5 пута мање него 2014. године, када је из земље изнето 153 милијарде долара.

Сада је тај показатељ још мањи. Наиме, у првом полугођу 2016. године је у иностранство отишло 10,5 милијарди долара, док је у истом периоду 2015. године одлив капитала износио 51,5 милијарди долара.

Штавише, смањен је и укупни спољни дуг Русије. Он је средином 2014. године достигао максимум и износио 733 милијарде долара, а средином 2016. године износи 516 милијарди долара.

7. Забележен је раст индустријске производње

Пад курса рубље подстакао је домаћу производњу. У 2015. години прехрамбена индустрија је забележила раст од 2%, док је раст хемијске индустрије је износио 6,3%, а производње нафтних деривата 0,3%. За 26% је увећана производња фармацеутских препарата. Стабилну позитивну динамику бележи и пољопривреда, која је 2015. године забележила раст од 3%, а за седам месеци 2016. године тај показатељ износи 3,2%.

8. Компаније и грађани купују више руске робе

Највећи ефекат је забележен у производњи аутомобила. Захваљујући оснивању заједничких предузећа са страним компанијама извоз је 2015. године опао за 22,5%. Увоз метала и производа од метала смањен је за 4,5%, текстилне робе и галантерије за 7,8%, а прехрамбених производа за 4,1%.

9. Предузећа су богатија од становништва

Стабилизационе мере засада не могу да компензују пад животног стандарда грађана Русије, и то је најупадљивија последица кризе. Плате грађана су мање, а руске компаније на својим рачунима држе преко 21 билион рубаља (185 милијарди долара).

10. Влада очекује раст инвестиција

За прелазак на стабилан економски раст неопходан је значајан раст инвестиција. Сада оне износе 20% бруто националног дохотка, а требало би да достигну 22-24%. Неопходно је осмислити мере чији задатак неће бити само стимулисање штедње, него и прелазак са штедње на инвестирање. Проблем није у кредитним стопама, него у томе што много тога још није дефинисано.

Росијскаја газета. Сва права задржана.