Зашто је Северни морски пут толико важан за Русе?

Северни морски пут (СНП) је данас транспортна артерија коју Русија активно користи не само за снабдевање својих северних и далекоисточних територија, него и за превоз робе у Кину и обратно. Овај пут је исплативији јер се од Санкт Петербурга до Шангаја стиже за само 28 дана, док пловидба кроз Суецки канал траје око 50 дана.

Међутим, чак и данас је пловидба Северним леденим океаном готово немогућа без специјалне флоте која може, ако затреба, да се пробије кроз лед и прокрчи пут бродовима ако се изненада нађу заробљени у леду.

Експедиција опасна по живот

Северни ледени океан је девет месеци у години окован ледом дебелим три метра, са температуром ваздуха -50 степени Целзијуса, налетима ветра до 50 м/с и бескрајном поларном ноћи током зиме. Пловидба у таквим условима може бити опасна по живот, али упркос томе многе земље су настојале да савладају поморску маршруту кроз ледене воде океана у потрази за најкраћим путем од Европе до Сибира и Далеког истока, а затим од Атлантског до Тихог океана.

Град Мангазеја, 1735.

Public Domain

Тако је средином 16. века посада британског брода „Едуард Бонавентура“, предвођена Ричардом Ченслором, пристала у близини данашњег Северодвинска. Брод је послала Лондонска московска компанија са задатком да пронађе северни морски пут до Кине. Ова маршрута није била интересантна Британцима и њиховим суседима само због Кине. Европљани су знали да најбоља крзна којима Руси тргују са Европом, најпре преко Холмогорија, а затим и преко Архангелска (око 1.200 км од северно од Москве), стижу из Сибира, и настојали су да самостално успоставе комуникацију и трговину са сибирским градом Мангазејом.

Делове Северног морског пута први су открили Помори који су живели на Руском Северу. Они су трговали са страним трговцима и били искусни морепловци на северним морима. Кад су почели да тргују са Сибиром дошло је до оснивања центра сибирске трговине у Мангазеји. Ту се стицало све богатство ископано у сибирским шумама и одатле је морем отпремано у Архангелск и даље у Русију или Европу.

Активност странаца на овом правцу била је толико велика да је руски цар морао да забрани руским и страним трговцима пловидбу Северним морским путем, и да за кршење забране пропише смртну казну.

Руски дипломата Дмитриј Герасимов је у 16. веку, ослањајући се на искуство Помора, направио први план морског пута преко Северног леденог океана од Европе до Кине. О овом плану је разговарао са италијанским историчаром Паолом Ђовијем, који је убрзо затим објавио Герасимовљев пројекат. Идеја је брзо стекла популарност и у европским земљама и у Русији, али у то време није било техничких могућности за арктичку пловидбу. Пут преко Северног леденог океана морао је да причека до 19. века.

Екипа експедиције на руском једрењаку „Заря“ („Зора“)

Public Domain

Тек је крајем 1870-их шведски брод „Вега“ извео своју прву пловидбу овим путем. Након те експедиције, преко Северног леденог окана су 1893. године прошли и Норвежани. Трећи су 1900-1902. били руски истраживачи на једрењаку „Зарја“ („Зора“). И мада Руси нису били први, Совјетски Савез је касније први доказао да је могуће ефикасно користити Северни морски пут за пловидбу и у зимским условима.

Совјетска доминација на Северу

Совјетски поларни истраживач Георгиј Ушаков, 1930.

Sputnik

Нова фаза у освајању Арктика почела је освајањем острва Северног леденог океана. Експедиција под командом Георгија Ушакова искрцала се 1926. године на острво Врангел. На острву је основано насеље и поларна станица. А 1929. почело је освајање Земље Фрање Јосифа. Сада обе територије припадају Русији. Неколико година касније (1933) Совјетски Савез је постао прва земља чија је експедиција на ледоломцу савладала зимски лед Арктика и доставила товар са храном житељима Нове Земље.

Ледоломац „Александр Сибирјаков“, 1933.

Марк Тројановски/МАММ / МДФ/Russia in photo

Почетком 1930-их, захваљујући интензивном раду истраживача у претходној деценији, створени су услови за потпуно освајање Северног морског пута. У његовом западном делу редовно су вршене експедиције, на најважнијим приобалним тачкама налазила се мрежа радио-станица и већ су састављане метеоролошке прогнозе и прогнозе о појави леденог покривача за Баренцово и Карско море. А 1932. године је дошло је до великог напретка. Наиме, експедиција под командом Отоа Шмита на ледоломцу „Александар Сибирјаков“ у континуираној пловидби прошла је цео Северни морски пут, од Архангелска до Владивостока. Током експедиције било је неколико кварова на броду, а брод је чак остао без пропелера који га је покретао. Истраживачи су направили импровизована једра и дотпловили до одредишта. Цео пут је трајао 2 месеца и 3 дана.

Пароброд „Чељускин“ заробљен у леду, 1933.

Sputnik

Ипак је пловидба у непроходном леду Арктика била тежак и опасан подухват. Након тријумфа посаде „Александра Сибирјакова“ на пут се 1933. отиснуо пароброд „Чељускин“. Он се на Чукотском мору сударио са леденим сантама и скоро пет месеци је плутао са својом посадом, а затим је потонуо. Путници су два месеца боравили на санти леда, у поларним зимским условима, чекајући спасиоце. Срећом, сви су евакуисани, и сви су се живи и здрави вратили на копно. Средином века, пловидба је постала безбеднија, а 1953. године је СССР почео да гради нуклеарне ледоломце. Захваљујући њима касније је пловидба била могућа током целе године.

Чланови посаде нуклеарног ледоломца „Лењин“ на скијању за време кратког боравка брода у арктичком леду, 1960.

Јевгениј Халдеј/Sputnik

Први нуклеарни ледоломац „Лењин“ уведен је у експлоатацију 1959. године. Захваљујући стварању нуклеарне флоте пловидбе су постале редовније и брже. Време путовања је смањено на 18 дана, а на Арктику се временом повећао број лука, поларних станица и опсерваторија.

Други нуклеарни ледоломац био је „Арктик“. То је први брод који је 1977. стигао до Северног пола.

Транспорт робе овим путем достигао је максимум током 1980-их. Показатељи из тих година премашени су тек 2016.

Северни морски пут је омогућио Совјетском Савезу да интензивно индустријализује Арктик и да га претвори у важну економску зону. Тамо су откривене резерве нафте и гаса, основане су многе луке и индустријски градови. Али најважније је било откриће новог и брзог начина комуникације са Далеким истоком и земљама Азијско-пацифичког региона.

Северни морски пут данас

У економској кризи која је уследила после распада СССР-а 1991. године развој Северног морског пута је нагло успорен. Међутим, већ од 2006. године, захваљујући владиним пројектима и великим корпорацијама, обим транспорта је почео нагло да расте. Сада је развој Северног морског пута признат као стратешки приоритет, а Влада је одобрила план развоја ове транспортне артерије до 2035. године.

Младунци белог медведа на плутајућој станици „Северни пол-19“, 1970.

Роман Денисов/Sputnik

Према речима Вјачеслава Рукше, заменика генералног директора државне компаније за нуклеарну енергију „Росатом“ и директора Дирекције Северног морског пута, пандемија коронавируса и међународна ситуација унели су корекције у планове за развој Северног морског пута, али транспортна артерија и даље ефикасно функционише и омогућава све већи проток робе. „Данас је главни задатак Северног морског пута да обезбеди националне интересе земље. Руске компаније обезбеђују довољан проток робе испоручујући течни природни гас и нафту преко СМП. Могуће је да ће циљеви планирани за 2024. годину бити остварени касније, јер су неки пројекти одложени за годину дана. Мада мислим да ће циљни показатељ за 2030. од 150 милиона тона превезеног терета бити чак и премашен“, рекао је он. Ради поређења, проток робе Северним морским путем за 2022. износио је 34,1 милион тона, а годишњи проток робе кроз Суецки канал износи око 1,4 милијарде тона.

Нуклеарни ледоломац „Јамал” током истраживачког рада у Карском мору у оквиру арктичке експедиције „Кара-Зима 2015”.

Валериј Мељников/Sputnik

За Северни морски пут заинтересоване су земље Азијско-пацифичког региона које се налазе на северној хемисфери. За њих је транспорт робе преко Северног морског пута често економски исплативији него преко Суецког канала. На пример, за испоруку робе из Санкт Петербурга у Шангај преко СМП-а биће потребно само 28 дана, док би пловидба кроз Суецки канал трајала око 50 дана. Кина показује посебно интересовање за Северни морски пут. Њена компанија Hainan Yangpu NewNew Shipping, почев од ове године, планира да укључи 5 пловила на редовној линији за транспорт контејнера током пловидбе за сезону лето-јесен.

Стручњаци, међутим, не сматрају да је Северни морски пут алтернатива Суецком каналу: „Северни морски пут отвара додатне логистичке могућности за земље северне и источне Европе, и за неке земље Азијско-пацифичког региона. Суецки канал користе неке друге земље и одатле можемо да привучемо само око 10% протока робе, тј. око 100 милиона тона“, објашњава Рукша. За Северни морски пут су заинтересоване и арапске земље у својству инвеститора.

Фабрика за производњу течног природног гаса „Јамал СПГ“.

ПАО „НОВАТЭК“

Други важан задатак је обезбеђење пловидбе током целе године у источном делу Северног морског пута. Први кораци биће предузети већ 2024. године, када ће ледоломци-танкери Arc7 ледене класе почети редовно да испоручују руски товар на азијско тржиште. Тренутно се пловидба током целе године обавља само у западном делу Северног морског пута.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!