Виртуозни валцер и ђачке кецеље: Лепи обичаји руских матураната

Матуранти славе „Последње звоно“, Тара, Омска област.

Матуранти славе „Последње звоно“, Тара, Омска област.

Алексеј Малгавко/Sputnik
Како сте ви прославили матуру? Можемо се кладити да нисте садили брезе и играли валцер. А за руске матуранте је то нешто уобичајено.

Сада опет наступа тај период у години. Предстојећи матурски испит оптерећује руске ђаке, али ће им извесна утеха бити „Последње звоно“ и прослава матуре у виду совјетског спектакла. Посетио сам школу на југозападу Москве да бих истражио ову тему.

Спасоносно звоно

„Последње звоно“, тј. последњи дан школе за руске ђаке је ритуал који потиче још из 1950-их. Време испита се неумитно ближи, а последњи школски дан је једина прилика да се 20 матураната који тога дана завршавају Школу бр. 2035 могу у потпуности посветити себи и дружењу.

Не би се могло рећи да је тај дан предвиђен за одмор. Чак ме је и зачудило колико су девојке уложиле напора да се припреме. Обукле су костиме из 19. века, украшене кецељама. У њима изгледају као да су спремне за пролећно чишћење дворишта, пре него за церемонију уручења диплома.

Ђаци плешу на церемонији „Последњег звона“ у Школи бр. 8 у Сочију.

Кад питам ђаке зашто носе таква одела, имам утисак да они не знају одговор. „Ми то радимо у знак поштовања према нашим родитељима, бакама и декама који су исто овако прослављали“, каже нам ученица Ксенија. „То и није тако важно за нас, али смо ми цео месец остајали после школе да увежбамо плес“.

Испоставља се да тај плес није неко тинејџерско ђускање. Руски матуранти плешу компликовани валцер са добро увежбаним брзим заокретима. И свима се то допада, сви су срећни.

Необично је што је церемонија толико традиционална и што су ђаци толико њоме обузети. Они, додуше, покушавају да објасне како им је свеједно (што је типично за тинејџере), али се види да им та церемонија нешто значи.

„Ми идемо даље, а део нас је остао овде“, каже Ксенија, објашњавајући церемонију у којој прваци саде брезу. Русија је помало опседнута брезама. Руси чак ваде и сок од брезе, пију га и праве брезову крему за кожу. Није ни чудо што саде брезу на прослави матуре.

После сађења дрвећа пуштају се балони, што нам је Николај протумачио као „слање наших снова у небо“.

Затишје пред буру

Матуранти на прослави, кеј на реци Иртиш.

Упечатљива али старомодна прослава „Последњег звона“ под строгом је контролом наставника, али се стиче утисак да права ђачка прослава тек следи. Матуранти ме убеђују да је после „Последњег звона“ славље релативно разводњено („дружимо се, изађемо у центар града, нешто у том смислу“), нико не прича конкретно о матурској вечери.

Обично су то помпезне журке понекад у центру града, а понекад у ноћном клубу.

„Заједно одемо у ресторан и прославимо положен матурски испит“, каже Ксенија. Када им се постави питање да ли родитељи издвоје преко 500 евра за то вече, матуранти избегавају директан одговор: „Не знамо, али јесте скупо“.

Шта доноси будућност?

Матурант на последњој церемонији у Школи бр. 1517 у Москви.

Упркос уобичајеном мишљењу о тинејџерима, већина матураната са којима смо разговарали по свему судећи је усредсређена на своје резултате и амбиције. Многи праве велике планове везане за универзитет.

„Ја се спремам да упишем физику на Бауманском универзитету“, каже Николај. „Хоћу да постанем инжењер у области радиотехнологија, да правим делове за сателите и томе слично“.

Николајев друг Азат прича како жели да упише социологију на Московском државном универзитету (МГУ).

Ксенија машта о Московском државном лингвистичком универзитету. „Желим да студирам енглески и кинески, и да постанем преводилац. Дуго сам живела тамо [у Кини] и допало ми се. Мој отац је тамо радио за руску армију“.

Изненађује ме што студенти знају и шта хоће да студирају, и на ком универзитету, и каква их каријера после тога чека.

Наравно, ово не важи за све. Поједини матуранти планирају неколико варијанти, па која „упали“.

„Ја ћу полагати пријемни за IT и енглески“, каже Александар. „Само не знам како да спојим та два предмета. Можда ће ме и примити. Не бих да правим паузу од годину дана да ме не позову у армију“, шали се он.

Па ипак, тренутно су најактуелнији планови за лето, а они су прилично скромни. Матуранти су потпуно свесни колико ће им снаге и времена требати за полагање пријемног испита, и зато се не заносе много када је реч о летњем проводу.

„Једноставно ћу да се одмарам. Нећу нигде да путујем“, каже Александар.

Ксенија ће се овог лета задовољити „обичном шетњом“.

Благо људима којима тако мало треба да би били срећни.

Сазнајте такође о најугледнијој образовној институцији Русије и СССР-а у нашем тексту Највиша школа на свету

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“