На сервису Youtube има много забавних видео-снимака у којима страни студенти износе своје утиске о руском изговору. Некима од њих руски говор делује грубо, док други тврде да је веома мелодичан и личи на певање (и то дечије, с обзиром на број меких сугласника). Већина странаца, међутим, слаже се са следећом констатацијом: „Сви Руси говоре тако брзо и неразумљиво да би ваљало кад би им се на челу приказивали титлови“.
Разумљива жеља, зар не? Али технологије нам засада нису баш толико олакшале живот. Можда ће једнога дана симултани превод бити уграђен директно у генетски код, али ми не можемо чекати да се то догоди, и зато ћемо одмах размотрити све евентуалне потешкоће у разумевању руског говора и начине њиховог превазилажења.
Оставимо засад по страни везане фразе. Погледајмо најпре како изгледа једна реч. [Éta dóm. Éta stól. A éta kót] – говори предавач показујући слику. Студент послушно, са вером у светлу будућност, понавља облик за номинатив једнине. Али у том тренутку предавач прелази на следећу слику: [Éta damá. Éta stalý. A éta katý], и ружичасти студентски снови се топе и нестају великом брзином. „Само смо изговорили то исто у множини, како је вокал [А] одједном постао [О] у истој речи?“, учаснуто се пита студент на свом матерњем језику. „То је редукција“, сентенциозно одговара предавач.
– «Э́то до́м. Э́то сто́л. А э́то ко́т»
– „Ово је кућа. Ово је сто. А ово је мачор“.
– «Э́то дома́. Э́то столы́. Э́то коты́»
– „Ово су куће. Ово су столови. Ово су мачори“.
И заиста, руски вокал [О] се у руском језику јасно и гласно изговара само када је наглашен, а у свим осталим случајевима слово О се чита као [А], а понекад чак и као кратко [Ы] (на пример, [shykalát] ). И ако се руски учи само на слух, без графијског приказа речи, онда ће бити потребно доста напора да се схвати да су [kót] и [katý] иста животиња, само у различитом броју.
Какав закључак се може извући из ове поучне приче? Па ево овакав: чак и ако волите да учите језике тако што слушате и учите једноставне фразе у дијалозима, немојте запоставити читање: у руском језику графијски изглед речи помаже да се у једну парадигму споје облици који се понекад драстично разликују на слух, као на пример Nom. sg. [dóm] и Nom. pl. [damá] .
Како се обично развија разумевање неадаптираног говора на страном језику?
Најпре човека подиђе језа од неразговетног брбљања, затим он у нераумљивој какофонији почиње да препознаје поједине облике речи које мозак третира као познате.
Контекст доста помаже да се оријентишемо у дотичној ситуацији. Ако сте стигли у хотел или се договарате да резервишете собу, вероватно у разговору неће бити речи из теме „Код лекара“ или „Руска гозба“. Корисно је обраћати пажњу на мимику и гестове говорника (осим ако је то припадник царинске службе на аеродрому, код њега нећете приметити никаве емоције), а такође на интонацију и паузе којима је обележен почетак и крај реченице. По том питању се учење руског не разликује од учења било ког другог страног језика.
Постоји, међутим, и једно „али“. То је темпо говора. Није битно колико лингвистичких истраживања је спроведено о броју информација које различити језици преносе у секунди, у једноме се можемо сложити: Руси говоре брзо. И уз то неразговетно. Због лоше артикулације код говорника руског језика странци често не могу да разумеју чак ни обичне фразе.
Рецимо отворено: Руси могу без проблема да комуницирају чак и не отварајући уста (гркљан је опуштен, усне се једва мрдају), и да се одлично разумеју. Ту можемо дати само један савет: ако сте на самом почетку учења руског језика, немојте мучити себе слушањем аудио-снимака за увежбавање изговора. Касније ћете изабрати емисије на руском Јутјубу везане за тематику која вас интересује и у којима водитељи и гости воде рачуна о правилном изговору и не гутају гласове. И наравно, емисије у којима можете укључити титлове (сада их је све више).
Занимљиво је запажање страних студената да је говор људи старије генерације разумљивији на слух од говора њихових вршњака. И зато, када стичете нове пријатеље у Русији, можда не би било лоше да се уједно упознате и са њиховим родитељима.
У последњем практичном делу ћемо навести примере фреквентних руских речи које се у говорној варијанти изговарају другачије од прописаног, тј. са одступањем од књижевне норме (а понекад се чак тако и пишу, поготово у неформалној писаној комуникацији):
Књижевна норма и разговорна варијанта
1) – Ты где? Когда придешь?
- Ща иду.
1) – Де си? Каћеш доћи?
– Ево идем.
2) – Сколько за такси?
- Тыща рублей.
- Скока-скока?!
2) – Колко кошта такси?
– Хиљаду рубаља.
– Колко, бре?!
3) – Сёдня деньги отдам.
- Тока не ври! Знаю тебя.
- Чё?! Я серьёзно!
3) – Данас ти враћам паре.
– Немој ме лагати! Знам ја тебе.
– Шта бре?! Озбиљно ти кажем!
Познавање разговорних варијанти изговора знатно олакшава разумевање спонтаног говора на слух. Са друге стране, ако вам руски језик још увек није готово као матерњи, боље је да се ви лично ипак придржавате књижевне норме.
Говорнике руског језика је тешко разумети на слух, то се развија са праксом. Добра вест је што су на огромној територији Русије дијалекатске разлике минималне (по томе се Русија разликује од већине земаља Европе). Самим тим, ако планирате путовање великом Транссибирском железницом, нећете приметити велике разлике између језика Москве, Јекатеринбурга, Перма Омска, Краснојарска, па чак и Улан Удеа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
