Руска заврзлама: Како да нешто СТАВИТЕ да стоји или да лежи?

Аљона Репкина
Кад почнемо да учимо страни језик суочавамо се са разгранатим системом правила која не познајемо и која често уопште нису својствена нашем матерњем језику. Ми мислимо да ће брзина учења језика зависити од наших интелектуалних способности, наше упорности и уложеног напора. Нажалост, то није увек тако. Понекад у језику не постоје стриктна правила. Тако је у случају о коме је овде реч.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Замислите да су вас ваши руски пријатељи позвали на вечеру. Дошли сте на време, изули сте се у предсобљу и гладни сте. Вечера је већ спремна, али сто још увек није постављен. И ви сада ћаскате са друштвом док помажете домаћинима да поставе сто, тј. износите тањире и прибор за јело.

Кад би се разговор одвијао на српском, били бисте замољени да ставите на сто чаше, тањире, кашике, виљушке, салвете, сланик и остало.

Али разговор је на руском, којим се ви помало служите, и примећујете да ваши пријатељи разликују предмете које на сто треба „ставити да стоје“ од оних који треба „да леже“. Ствар је у томе што руски језик нема један глагол као што је у српском глагол „ставити“, када је свеједно хоће ли предмет бити „усправљен“, „оборен“ или „окачен“.

Промућурни странац не поставља сувишна питања, зар не? Ви примећујете да ваши руски пријатељи користе глагол ПОСТАВИТЬ за стављање предмета који имају површину предвиђену да се предмет на њу ослони и „стоји“ стабилно на равној површини. Такви предмети су чаша, тањир, чинија, флаша, итд. А за остале предмете који се стављају на сто постоји други глагол: ПОЛОЖИТЬ. Он се користи за предмете који немају такву површину и може се рећи да „леже“ на столу. То су кашике, виљушке, ножеви, салвете, отварач за вино, итд. Ако максимално упростимо тај принцип, глагол ПОСТАВИТЬ се користи за „вертикалне“ предмете који „стоје“, а ПОЛОЖИТЬ за „хоризонталне“ који „леже“. И глаголи са статичним значењем одговарају том положају. У првом случају се користи глагол СТОЯТЬ, у другом ЛЕЖАТЬ.

И то је све, питате се ви. Зар је за тако просту ствар потребна цела једна лекција? „Стоји“ оно што је вертикално, „лежи“ оно што је хоризонтално. То је толико просто и очигледно!

Јесте, али рекосмо да је подела на „вертикалу“ и „хоризонталу“ крајње упрошћена. Замислите да је сто већ постављен и гозба је почела!

Судећи по слици, вече је било „ударно“! Ако сте још увек у стању да решавате језичке заврзламе, приметићете да ваши руски пријатељи хоће да „гледају у шољу“ и кажу да сада шоља више не „стоји“ (СТОЯТЬ), него „лежи“ (ЛЕЖАТЬ). То је зато што више није на свом постољу.

Тањир са остацима хране на чинији за салату није преврнут као шоља, али и он сада „лежи“ (ЛЕЖИТ), исто као и кости у њему! Чинија за салату, као што се може очекивати, још увек „стоји“ (СТОИТ) на послужавнику, а и сам послужавник „стоји“ (СТОИТ) на столу, иако визуелно више личи на нешто што лежи. Осим тога, могли бисте се заклети да се на почетку гозбе, док је био празан, за њега говорило да „лежи“ (ЛЕЖИТ). Али више ни у шта нисте сигурни...

Ваш саговорник се прилично уморио и „ставио у лежећи положај“ (ПОЛОЖИЛ) руке и главу на сто. Сада, дакле, његове руке и и глава „леже“ (ЛЕЖАТ). Али зато свињска глава „стоји“ (СТОИТ). Да човек не поверује! Али тако мора бити, јер су је Руси „ставили да стоји“ (ПОСТАВИЛИ) на сто!

Узгред, ове „каубојске“ ноге су ваше. Ви сте их „ставили да леже“ (ПОЛОЖИЛИ) на сто. У језичком смислу је ту све јасно, оне „леже“ (ЛЕЖАТ), али је боље да их спустите, тако ће бити много пристојније.

А ваша познаница је подигла ногу на столицу и сада се може рећи да та нога „стоји“ (СТОИТ) на столици. Девојка седи, а њена нога на истој тој столици „стоји“! Тако испада...

Нож је пободен у сто јер су ваши пријатељи покушали да вам објасне како он у 99% случајева „лежи“ (ЛЕЖИТ). И ето, тражили су тај 1% када нож „стоји“ (СТОИТ). Али нису га нашли. Да би нож стајао усправно потребан је у најмању руку мађионичар. У овој конкретној ситуацији ипак нећемо рећи да нож „стоји“ (СТОИТ), него ћемо пре рећи да је „пободен“, тј. употребићемо посебан глагол „побости“ (ВОТКНУТЬ).

А шта се дешава у судопери? Посуђе у судопери „лежи“ (ЛЕЖИТ). Све оно што је малопре „стајало“ (СТОЯЛО) на столу, сада „лежи“ (ЛЕЖИТ) у судопери. А када почнемо да перемо то брдо посуђа, на крају ћемо стићи до тањира који „стоји“ (СТОИТ) на самом дну судопере“, причају ваши пријатељи. Ви већ почињете нервозно да се чешете по глави...

„А када тањире који ’леже’ оперемо и осушимо, они ће на полици бити у истом положају као у судопери, и тамо ће ’стајати’ (СТОЯТЬ) до следећег ручка“, неуморно објашњавају Руси.

Да... У почетку је све изгледало једноставно и очигледно...

Морамо ипак признати да у руском језику по овом питању не постоје стриктна правила и да се неће сви природни говорници руског језика сложити са горенаведеним примерима. Дискутабилно је, на пример, шта ради послужавник на столу, или тањир на дну судопере или када је усправљен на оцеђивачу посуђа (јесте ли га ту ставили да „стоји“ или да „лежи“?). Нема потпуно јасних правила, али постоје одређени оријентири. Један од њих је већ поменути вертикални или хоризонтални положај предмета. Али он не објашњава привидну вертикалност тањира или послужавника. У таквим случајевима користимо логику.

Не обраћамо толико пажњу на облик предмета, колико на његову намену. Ако је то посуда, она треба да „стоји“ (СТОЯТЬ) и да тако сачува садржај који је у њој. Преврнута посуда не врши своју главну функцију и зато она „лежи“ (ЛЕЖИТ), као преврнута кафена шољица на слици.

Али зашто онда тањир на дну судопере „стоји“, а све остало посуђе „лежи“? Зато што смо употребили реч „дно“, и самим тим судоперу више не доживљавамо као посуду у коју се нешто може „ставити да лежи“ (ПОЛОЖИТЬ), него се фокусирамо на дно као равну површину на коју се тањир може „ставити да стоји“ (ПОСТАВИТЬ).

Сада, кад све знате, или вам се чини да знате, покушајте да одговорите на „питање за милион долара“. Ваши пријатељи кажу да је дошло време за музику и плес. Будите љубазни и реците зашто плочу обавезно треба „ставити да стоји“ (ПОСТАВИТЬ) на грамофон? Плоча је потпуно пљосната, уопште није замиљшена као посуда. И шта мислите, ако исту плочу треба привремено да спустимо негде другде, рецимо на кревет, али у исти хоризонталан положај, стављамо ли је „да стоји“ или „да лежи“?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“