Руси уче матерњи језик од првог до подследњег дана школовања, али и поред тога многи не могу да пишу и говоре без гомиле грешака, и тиме излуђују своје сународнике који нису „бежали са часова“ руског језика. Странце често збуњује мноштво различитих наставака за падеже, као и изговор слова „ы“, а такође свакојаке дугачке речи са мноштвом сугласничких група. Русима све то не представља проблем. Они лако могу да изговоре „Спасоглинищевский переулок“ или „Улица Кржижановского“, али зато постоје друге појаве у језику које њима загорчавају живот.
Једна од најтежих појава у руској граматици су прилози и партиципи са словом „н“ у суфиксу, јер на том месту може бити једно „н“, а могу бити и два. У појединим случајевима мора се запамтити правописно правило, а у другим се мора водити рачуна о контексту. На пример, пржени кромпир је „жареная картошка“, а пржени кромпир са печуркама „жареная картошка с грибами“, и ту се пише једно „н“. Али кромпир пржен са печуркама је „жаренная с грибами картошка“, и ту су два „н“. Ако мислите да су то две идентичне фразе, варате се. Разлика можда није лако уочљива, али она постоји. У првој фрази се мисли да је кромпир најпре испржен („жареная“ је ту придев, настао од глагола), а затим су додате печурке, док се у другом случају истиче да је кромпир пржен заједно са печуркама (и ту је „жаренная“ партицип, тј. значи „који је пржен“).
„Мени је то најтеже у језику, јер ја визуелно памтим како се пише слово, а у овом случају постоје варијанте“, каже фото-уредник Дарја Соколова из Москве
„У школи је то био мој лични пакао“, додаје Валентина Пахомова из Санкт Петербурга, која ради у сфери електронске обуке. „На пример, како се пише ’пржено у павлаци’?“ (Шта ви мислите, како се пише? Напишите одговор у коментарима).
Наравно, у свему томе постоје још и додатна правила и изузеци. На пример, реч „ветреный“ (ветровит) увек се пише са једним „н“, али ако додате префикс „без-“, онда ће бити „безветренный“ (миран, без ветра) са два „н“.
„Мени су највећи проблем знаци интерпункције, јер иако ми је руски матерњи језик, ја ипак живим у доба комуникације путем онлајн-месинџера“, каже лингвиста Тамара Григорјева из Москве. „У условима када нико не поштује правила обликовања текста примећује се значајна редукција примене знакова интерпункције и великог слова“.
У руском језику постоји мноштво правила којима је прописано када се користе запете, а кад се не користе. Није довољно само запамтити речи које треба „одвојити“, важан је и контекст.
Узмимо, на пример, реч „как“ (како, као). У фрази „она прекрасна, как майская роза“ („она је предивна као мајска ружа“) треба нам запета. Али у фрази „у неё волосы вьются как у её матери“ („коса јој је увијена као и њеној мајци“) не треба запета. То је само један пример, а можете ли замислити колико у руском језику има таквих примера?
Поред запета постоје и сложенији знаци интерпункције. Како ћете знати када треба ставити тачку и запету, када повлаку или заграде? Поред обичне пунктуације постоје и такозвани ауторски знаци. Поједини руски писци су велики „фанови“ дугачких сложених реченица.
„Пунктуација је веома тешка, поготово када су присутни ауторски знаци“, каже Валентина. „Узмите Лава Толстоја или било ког другог љубитеља широких схватања“.
Наравно, у онлајн комуникацији Руси обично не поштују формална правила, или их не поштују у потпуности. Често изостављају знаке пунктуције и заградама изражавају осећања.
„Најтежа ствар у руском језику су акценти“, каже економиста Светлана Котанс из Москве. „Ми у многим речима померамо акценат и изговарамо како нама више одговара, али то није исправно“.
Најчешћи такав пример је реч „красивее“ (лепше) То је компаратив од придева „красивый“ (леп), и по правилу је акценат на трећем слогу од краја: „красИвее“. Многи, међутим, изговарају „красивЕе“, јер им се чини да је више „у духу руског језика“.
И иначе руски акценат може да падне на сваки слог, а може и да мења значење речи. На пример, реч „зАмок“ значи „тврђава“, док је „замОк“ катанац. Реч „жаркОе“ значи „печено месо“, а „жАркое“ је „вруће“. Реч „мукА“ значи „брашно“, а „мУка“ је мука.
Поврх свега, природни говорници имају проблем са конјугацијом: „едЕшь“ или „едИшь“ (возиш се, путујеш), „видИшь“ или „видЕшь“ (видиш), и са другим врстама речи, где год слог није наглашен: „симпатичный“ или „симпотичный“ (симпатичан). Често не знају да ли се неке речце пишу одвојено или спојено: „также“ (такође) или „так же“ (исто тако). Посебан је проблем што се правила стално мењају.
Као и сваки језик, руски се стално мења и обогаћује новим речима и новим правилима. Чак и ако добро знате руски језик, тешко да ћете разумети причу написану у 18. веку, јер су тада људи користили другачије речи, па чак и другачија слова.
Средином 20. века Руси су писали „придти“, а данас пишу „прийти“ (доћи). Писали су „диэта“, а данас је правилно „диета“ (дијета). Често збуњује и питање да ли је реч „кофе“ мушког или средњег рода.
„Ја мислим да природни говорник нема никаквих потешкоћа са језиком ако га користи само за комуникацију“, каже лингвиста и аутор портала Russia Beyond Наталија Кикило, која предаје руски језик странцима (на нашем сајту можете прочитати њене чланке посвећене учењу руског језика https://www.rbth.com/author/natalia-kikilo). „Чак и ако Руси и странци праве једне исте грешке (на пример, у роду речи „кофе“), оне имају потпуно различито порекло. Када су у питању природни говорници, њихове грешке у руском језику су пре свега показатељ њиховог образовања, сфере интересовања и животних околности“.
Данас лингвисти утврђују општа правила писања нових речи у руском језику, као што су, на пример, „блогер“ и „инстаграмер“, будући да транслитерација може имати неколико варијанти. Али нове речи се појављују све брже!
„Недавно сам сазнала шта је то ’мерч’. Морала сам на Гуглу да потражим и реч ’краш’ коју користе млади“, каже Тамара. „Деца која сада имају десет година говоре неки ТикТок језик. Чак је и нова реч ’тренд’ већ променила своје значење. Сада то више није тенденција, него појава на друштвеним мрежама коју многи понављају код куће, играјући пред камером. Тешко је то схватити на руском“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
