Зграда је подигнута по наредби Ивана Грозног 1553. године и постала је колевка руског издаваштва. Прва књига која је издата у Русији са познатим датумом био је „Апостол“ (Дела апостолска и Апостолске посланице за читање на богослужењу). Одштампали су га 1564. године у државној штампарији Иван Фјодоров (отац источнословенске штампане речи) и Петар Мстиславец (белоруски штампар).
Током Смутног доба 1611. године штампарија је скоро до темеља изгорела, а затим је поново подигнута 1620. године.
Први руски часопис „Ведомости“ такође је штампан овде 1703. године за време Петра Великог.
У просторијама некадашње централне штампарије сада је смештен Московски државни Институт за историју и архиве.
Legion Media
За оваква здања увек су везани многи историјски догађаји и многе тајне, па и трагедије. Штампарија у том погледу није изузетак.
У пратњи професора и археолога Дмитрија Абрамова спустили смо се у подземне просторије савременог Института за историју и архиве да видимо оно што је скривено од очију туриста, иако су они сасвим близу, на Црвеном тргу.
Спуштање кроз векове
Најстарија просторија је „Правилна палата“, тј. соба у којој су књиге редиговане.
Иља Огарјов
По Абрамовљевим речима, управо у њој су седели најпаметнији људи Русије, укључујући штампаре и сликаре (књиге су у то време биле прилично скупе и сваки примерак је третиран као уметничко дело). Данас се ова просторија користи као слушаоница Института за историју и архиве.
Сањам о томе да студирам на оваквом месту. Само погледајте те слике и фреске.
Соба преко пута коришћена је као складиште књига и имала је функцију прве националне библиотеке. Поред готових томова који су штампани у овом здању било је и старогрчких рукописа донетих са Свете Горе. Они су били намењени студентима Славјано-греко-латинске академије – прве високошколске установе у Москви која је овде основана 1687. године.
Данас се и тај простор користи као слушаоница.
Оно што је овде најзанимљивије налази се у подземним просторијама. Спустили смо се на први спрат испод нивоа земље, који је пре неколико векова био приземље. Тамо је некада била просторија за раднике који су кували боје и правили ливена слова у огромним пећима.
Иља Огарјов
Осветљење је овде слабо и мутно, а свуда унаоколо је мирис старине.
Коначно стигосмо и до развалина прве штампарије. Данас су оне петнаестак метара испод земље.
Мало даље угледасмо затворени пролаз који археолози очигледно још нису истражили. Опрезно пређосмо преко јаме пуне разбијених цигала и шута. Изгледа да је то пут до најстаријих зидина Москве.
Иља Огарјов.
Пресељење у зграду Синода
Московска штампарија је 1721. године пресељена у зграду Синода, највишег органа управе у Руској православној цркви. И иначе су све штампане књиге имале верски садржај.
Крајем 18. и почетком 19. века спољни зид зграде је измењен. Уместо старих радних просторија подигнуто је монументално здање у руском стилу. Па ипак, сачуване су фасаде у стилу барока.
Данас је историјско наслеђе овог здања под заштитом државе, а недавно је у Институту за историју и архиве основано и специјално одељење – Музејско-образовни комплекс који сада брине о свим археолошким радовима и рестаурацији.
Светогрђе у совјетском периоду
Синодско издаваштво је затворено 1917. године. Уместо њега су уведене Совјетске архивске институције.
Иља Огарјов.
Пролазили смо кроз разне просторије са вишевековном историјом, све док не уђосмо у теретану! Ни мање, ни више!
У периоду Совјетског Савеза и Перестројке многе просторије овог здања Институт је користио у различите комерцијалне сврхе.
Неке одаје су током 1990-их издате и претворене у кафе-бар „Пивная кружка“ [„Кригла“]. Овај бар је затворен 2010. године када је Сергеј Собјањин постао градоначелник Москве.
Иља Огарјов
Од 1931. године до данас се у овој згради у Никољској 15. налази Московски државни Институт за историју и архиве.