Почетком 20. века совјетски алпинисти су истраживали врхове СССР-а. Још се није знало који је врх највиши у земљи када су 1932. године две групе алпиниста приметиле тајанствени врх висок 7.495 метара који претходне експедиције нису документовале.
Врх је уписан у карту Совјетског Савеза 1933. године када је Јосиф Стаљин славио свој 55. рођендан, и добио је име Стаљинов врх у част совјетског лидера (сада тај врх носи име Исмаила Сомонија и налази се у Таџикистану који је 1933. године био совјетска република). Остало је само да неко освоји тај врх.
Одред бр. 29
Ускоро је формирана екипа од девет храбрих алпиниста који су у пратњи помоћног персонала (лекар, новинари, итд.) били спремни да крену на ову неистражену територију.
Public domain
У истраживању је учествовао и Александар Гетије, потомак француских емиграната који су ратовали на страни Беле армије против комуниста у руском Грађанском рату. Он је чудом избегао смрт када су бољшевици узурпирали власт, стицајем чудних околности јер је Гетијеов отац био једини лекар коме је Владимир Лењин веровао (а он је био иначе сумњичав према лекарима) тако да је спасао сина од гоњења.
Други члан алпинистичке екипе био је Јевгениј Абалаков. Он је био познати совјетски планинар и ратни херој. Екипа је добила назив „Одред бр. 29 таџичко-памирске експедиције“. Они су у августу 1933. године кренули у освајање Стаљиновог врха.
TASS
У смртној опасности
Успон је био посебно опасан. Због сурових климатских услова у овом региону успон је био раван самоубиству, чак и пре него што су два члана екипе умрла од хладноће. Други су се разболели или су толико промрзли да је неколико чланова „Одреда бр. 29“ морало напустити мисију. Алпинисти су били препуштени сами себи без икакве помоћи са стране, а ситуација је постајала све тежа.
Кад су били само 500 м од врха, остала су само тројица: Гетије, Абалаков и стари алпиниста Николај Горбунов. 44-годишњи Гетије је коначно посустао, али је наложио двојици другова да наставе пут по цену да он умре. Није могло бити ни говора о обустављању успона на врх који је носио Стаљиново име. Ту се могло бирати само између тријумфа и смрти, треће варијанте није било. После извесног времена је и Горбунов морао да одустане због промрзлина на рукама и ногама. Судбина целе експедиције била је у рукама 26-годишњег Абалакова.
RIA Novosti
Абалаков је уложио надчовечанске напоре и био је први човек у историји који се попео на највиши врх СССР-а. Било је то 3. септембра 1933. године. По повратку је дочекан као херој, али се над његовим животом као тамна сенка надвила опасност. Гетије се такође вратио иако је током успона доживео срчани удар. Тада је за длаку избегао смрт, али су и њега чекала тешка времена.
Загонетна смрт
Освајање Стаљиновог врха се подударило са такозваним „Стаљиновим чисткама“ у којима су побијене стотине хиљада људи широм Совјетског Савеза. Ранија достигнућа никоме нису могла гарантовати имунитет тако да су се поједини дојучерашњи хероји нашли у великој опасности.
Гетије је био један од њих. Он је био бивши официр Беле армије и ратовао против бољшевика. Поврх тога, имао је страно презиме. Стога није ни чудо што се и он нашао на једном од многобројних спискова са Стаљиновим потписом на којима су била имена људи осуђених на стрељање. У децембру 1937. године Гетије је ухапшен и стрељан. Његов отац више није имао утицаја на совјетску политичку елиту после Лењинове смрти, тако да није могао и по други пут спасти сина.
У време Стаљиновог терора убијен је и Георгиј Харлампијев, други члан познате алпинистичке групе.
Архивска фотографија
Абалаков је преживео репресије и добровољно ступио у Црвену армију када је почео Други светски рат. Водио је обуку совјетских официра и војника у планинарењу и предводио многобројне војне експедиције на Кавказу. Па ипак, и њега је на крају чекала загонетна смрт.
Абалаков је имао 41. годину када су 24. марта он и његов пријатељ планинар Јуриј Арцишевски закуцали на врата једног стана у Москви где је њихов пријатељ делио животни простор са шесторо људи. Неколико сати касније власник је дошао и затекао обојицу мртве у кади.
Званична истрага је показала да су изгубили живот услед тровања гасом, али су Абалаковљеви чланови породице одбили да прихвате ту верзију.
У истрази је било много неправилности. Полиција није извршила обдукцију и није обавестила Абалаковљеве чланове породице о резултатима истраге. Сумњиво је и то што нико други у овом стану није страдао од тровања гасом.
Абалаковљев син Алексеј је уверен да је његов отац намерно отрован неком другом супстанцом, а не гасом.
„Они који су извршили тај злочин покушали су да га сакрију. Моја мајка Ана је била шокирана на сахрани када је видела да оцу недостају груди и стомак. Уместо тога је под оделом био маскиран рам. Вероватно је то било учињено да би се сакрили трагови тровања“, рекао је Алексеј Абалаков 2016. године.
И поред очигледних нејасноћа у процесу истраге, овај догађај је регистрован као несрећан случај и предмет је затворен. Тајанствена смрт чувеног совјетског алпинисте није истражена до данашњег дана.
По једној верзији је Абалаковљева смрт можда повезана са државним експедицијама које су истраживале уранијум у СССР-у. Још увек се не зна да ли је совјетска држава имала неке везе са несрећном судбином алпиниста.