Место за уфологе и НЛО: мистериозне зоне руског Урала

Урал, најстарији венац планина на свету, познат је не само по својој јединственој бајковитој природи, која се пружа две хиљаде километара од севера ка југу у самом срцу Русије, него и по бројним зонама у којима се, како тврде многи, појављују НЛО, мистичне појаве и различите аномалије.

Нешто из историје мистичних појава

Међу аномалне тачке Урала убраја се преко 50 места Северног, Средњег, Јужног, Субполарног и Поларног Урала. По мишљењу уфолога, на невероватне појаве можете наићи не само у дубокој непроходној шуми и на скривеним местима, него и недалеко од насеља, а понекад чак и унутар њих. Познате су десетине, ако не и стотине, сведочења очевидаца који су овде видели различите врсте НЛО – издуженог облика, облика пирамиде, сфере или диска.

Први „сусрет са посетиоцима из свемира“ који се наводи у историјским хроникама забележен је на Уралу још у 18. веку, када је овде почео активан развој металургије. До наших дана су дошла сведочења о необичним ватреним лоптама које су код радника у оно време изазивале панику.

Неки извори, позивајући се на архиву Комисије за метеорите Академије наука СССР-а, говоре о томе да су локални становници 1927. посматрали експлозију НЛО издуженог облика на Уралу у близини града Карпинска.

Највише тајни се односи на највећу несрећу са НЛО у СССР-у која се догодила 1980. у Верхотурском рејону Свердловске Области, између насеља Лиханова, Глазуновка, Косолманка и Карелино. Наводно су касно увече три-четири неидентификована летећа објекта погођена средствима ПВО. Неколико ракета је оборило огроман дискоид пречника око 26 метара и висине око 5 метара. У њему су пронађена тела два патуљаста жива бића.

Према подацима пермских уфолога, на северу Пермске Области, преко 100 km северно од Перма, 1989. се на мочварни терен војног полигона срушио НЛО у облику диска, који је личио на огромну печурку пречника око 12 метара.

О овим догађајима постоји врло мало информација, оне се држе у тајности и преносе се као гласине, хипотезе и претпоставке. Представићемо вам неколико најпознатијих аномалних зона на Уралу.

Мољопски троугао

Прошло је 30 година откако је откривена најпознатија аномална зона у Русији. Она се налази на граници Пермског Краја и Свердловске Области и назива се обично „Пермска аномална зона“ или „Мољопски троугао“. Зона се налази на око 10 km од села Мољопка, које је основано 1787. То је забачено, неприступачно место код ушћа реке Мољопке у реку Силву. Површина зоне на којој се дешавају необичне појаве је око 70 квадратних километара. Углавном је то густа непроходна шума.

Мољопка је постала широко позната тек након што је у октобру 1983. пермски геолог Емил Бачурин видео светлост над шумом и кружни траг на узораном пољу обима 62 метра. Ово место је и пре тога било на лошем гласу. Постоје подаци да су још 1830-их сељаци описивали различите летелице које су се појавиле над Мољопком. А искусни ловци понекад су недељама лутали изгубљени на малом простору површине око 7 пута 7 km.

Привиђења из прошлости или будућности, радиостезијским методом утврђене аномалије, разнобојни блескови, муње у боји, летећи светлосни објекти, гласови непознатог порекла, звиждук, древно хорско певање, поремећено функционисање фото и видео технике, промене у временском току, утисак присуства неког непознатог, главобоље, нагли пораст телесне температуре, осећање ужаса... – ово је делимичан списак свих „лепота“ које, према сведочењу очевидаца, могу очекивати они који се нађу у овом необичном „резервату НЛО“.

Научници су покушали да дају рационално објашњење феномена Мољопке. По њиховом мишљењу, магнетно поље у овој области утиче на кретање реке Силве, која окружује тајанствени троугао са свих страна. Али како објаснити неидентификоване летеће објекте које људи и даље опажају на овом месту?

У Мољопки се међу локалним становницима лако може наћи водич који ће свакоме ко то пожели показати најзначајнија места: Пољану ужаса, аномалију Пирамиде, Вештичине кругове, Астралну пољану, Телефонску говорницу (где телефонска веза постоји само на површини од 4 квадратна метра), Салаш мртвих, Терасу негативних емоција, Змијско брдо (најлепше место са којег се пружа поглед на зону аномалија) и много тога другог.

Иљменски резерват

Иљменски државни минеролошки резерват познат је не само по изузетној недирнутој природи, него и по феномену „рупа без дна“. На падини у близини града Мијаса, поред вододерине, у јамама куда на пролеће отиче вода од снега који се топи, могу се видети рупе пречника не више од 15 центиметара, чија се дубина не може измерити. Уфолози сматрају да ове рупе настају када неидентификовани летећи објекти из тла извлаче ретке елементе којима је богата територија резервата.

Планина Таганај

Један од најживописнијих делова Урала, царство стења и језера, планинске тундре, непроходне тајге, врлетних потока и камених река. Ова планина је део националног парка у планинским ланцима Таганај на Јужном Уралу, који се налазе недалеко од североисточног предграђа града Златоуст. Туристе често упозоравају да на Таганај никако не иду без искусног водича.

Кажу да се овде могу видети НЛО, енергетске кугле, „шетајућа“ магла, привиђења из прошлости или будућности (хрономиражи), утваре, учестале лоптасте муње, светлосни стубови непознатог порекла, да долази до звучних халуцинација и наглих промена метеоролошких услова, а да се на посебно удаљеним местима чак може наићи на снежног човека (јетија) и кијалимску бабу (привиђење које показује пут онима који се изгубе или најављује несрећу). Према легенди, у овим крајевима се може срести и киштимски патуљак (биће које се среће у околини града Киштим и које се појавило после хаварије у комбинату за производњу прераду нуклеарног материјала „Мајак“ 1957. године).

На планинском појасу Урењга (једном од најдужих на јужном Уралу) и у селу Веселовка примећена су „класична гнездилишта муња“: овде се често појављују лоптасте муње, кугле електрицитета које ударају увек у иста места, кривудају при кретању и опстају релативно дуго. Овај феномен настаје на местима са сниженим електричним отпором тла, што сведочи или о површинским лежиштима метала или о постојању подземних извора.

За најтајанственију тачку сматра се Велика маховинаста мочвара површине 36 квадратних километара, која се налази у огромној депресији тектонског порекла. Неки очевици тврде да на овом месту може доћи до делимичног губљења оријентације и промене психичког стања, због чега залутају чак и искусни чувари шуме. У овом крају туристима често страдају мобилни телефони и фото-апарати. Већина феномена се објашњава специфичностима електромагнетног зрачења из бројних тектонских раседа.

Јеленови потоци

Хиљаде туриста и становника Урала посећују парк природе „Јеленови потоци“ како би се дивили чаробној древној природи, тајанственом стењу и пећинама, светој реци Серга и јединственом биљу које се убраја међу заштићене природне врсте. Парк се налази 100 km југозападно од Јекатаринбурга на реци Серга поред станице Бажуково.

Јеленови потоци нису само омиљена маршрута за шетњу викендом међу становницима Средњег Урала, него и локација привлачна за уфологе, који су у неким зонама парка открили велики број аномалних појава. То су светлеће кугле које излећу из воде, аномално дрвеће, појаве НЛО, покретни пламенови, необичне звучне појаве, силуете животиња и предмета. Дешава се да се људи одједном осете лоше и да добију халуцинације, а фото-апарати бележе различита бића и „плазмоиде“. По мишљењу љубитеља паранормалног, посебно велики број необичних и неразумљивих појава бележи се у удаљеном делу парка који се назива Миткина језера. Она се налазе одмах иза Велике јаме, која више подсећа на место где се срушио летећи тањир, него на природну творевину.

„Свердловски троугао“

„Свердловски троугао“ или „Берjoзовски троугао“ је пространа аномална зона у околини Јекатаринбурга. Троугао се налази између Шарташког каменолома, пута према Ново-Свердловској термоелектрани и града Берјозовски. У центру троугла налазе се тешко проходне мочваре, четинарске шуме и стеновита узвишења. Уфолози кажу да се у овом троуглу током последњих 20 година редовно дешавају различите необичне појаве: могу се видети лутајући пламенови и летећи тањири (претпоставља се - НЛО), а кажу да долази и до прескока у времену. Директор локалног музеја уфологије каже да је једном овде за сат времена пешице прешао 10 km, иако му је за то обично потребно најмање два сата. Очевици тврде да се сусрећу са мистериозним дешавањима: људи губе оријентацију и лако залутају, наилазе на стазе које их воде на једно исто место, а возачи ноћу виђају силуете и привиђења која лебде над путем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.