Поједини Руси верују да Кип слободе у Њујорку има руске корене.
Daniel Hohlfeld/Global Look PressНижњи Тагил је забачени град на Уралу са 355.000 становника. Налази се 1.374 километара источно од Москве и тешко се на било који начин може довести у везу са Њујорком. Нижњи Тагил је основан 1919. године. Имао је значајну улогу у индустрији Русије. Основали су га радници фабрике који су радили у неколико постројења и производили гвожђе и бакар.
Ако узмемо у обзир трговину и културу, овај град је далеко од руских метропола. Нижњи Тагил чак није ни регионални центар – налази се у Свердловској области. Међутим, мештани верују да имају нешто заједничко са Њујорком. То је Кип слободе, један од главних симбола Њујорка, који је откривен 1886. године.
Нижњи Тагил је био један од „бронзаних центара” Русије. У њему су се производиле огромне количине овог метала.
ReutersОнлајн водич кроз Нижњи Тагил наводи да је „понос француских вајара и америчких умова саграђен захваљујући руским технологијама и радницима фабрике у Нижњем Тагилу”. То се, наравно, односи на бакар коришћен за производњу 200.000 фунти (90.718 кг) плоча, од којих је изграђен спољашњи слој статуе.
Ни данас се не зна где је тачно Фредерик Огуст Бартолди, француски вајар који је дизајнирао статуу, набавио бакар. Постоји руска верзија, али и Норвежани, Енглези и Шпанци имају сличну верзију. Руска верзија звучи уверљиво због тога што је бакар из Нижњег Тагила био веома цењен у Европи током 19. века.
Нарочито је био популаран у Европи руски бренд „Старый Соболь”, поготово у Француској. Освојио је чак прво место на Светској изложби у Паризу 1867. године, тако да су Бартолди и његови партнери који су улагали новац у изградњу статуе могли наручити огромну количину бакра од руских индустријалаца за изградњу споменика.
Кип слободе изнутра.
Trevor Collens/Global Look PressАко је легенда тачна, зашто онда допринос Русије није поменут ни у једном документу везаном за изградњу статуе, о којој, рекло би се, знамо скоро све? Присталице руске теорије претпостављају да је то повезано са масонском ложом.
Амерички и француски масони у 19. веку су славили годишњицу независности Америке, с обзиром да су прокламовали идеале сличне идеалима оних који су учествовали у америчкој револуцији: слободу, једнакост и братство. Руске колеге су могле да учествују, али у тајности.
Руска влада је прогањала масонске организације још од 1822. године. Александар Први је забранио окупљања свих тајних удружења у Руској империји. Међутим, масони су се и даље тајно састајали, не желећи да привуку пажњу. Према томе, ако су заиста учествовали у изградњи статуе, сачували су то у тајности.
Железничка станица у Нижњем Тагилу, Свердсловска област.
ReutersНе постоји чврст доказ да су руски индустријалци или масони имали било какве везе са изградњом статуе. Иако недовољно темељна, најверодостојнија је верзија по којој су Французи набавили бакар из Норвешке. Рударска компанија у Норвешкој чији је власник био Француз учествовала је у копању локалног рудног поља бакра 1870-их.
Спектрографске анализе које су спровели амерички научници додатно су показале да су узорци узети са Кипа слободе и из норвешких рудника веома слични али не и идентични. Сумње постоје и данас, али руска теорија о масонима је мало вероватна.
Са друге стране, верзија о руском пореклу бакра још увек има вредност чак и ако је историјски нетачна. На пример, 2015. године су одржане две изложбе у Њујорку и Нижњем Тагилу под истим именом. Оне су биле делом посвећене легенди о помоћи Руса у изградњи једног од највећих споменика Америке.
Упркос сумњивој веродостојности, ова легенда је ипак зближила две културе. Захваљујући њој, данас бар неколико становника Њујорка зна шта је то Нижњи Тагил, и где се он налази.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу