Прва масовна употреба аутоматске пушке
Getty Images
Зимски рат је био први конфликт у којем су масовно кориштене аутоматске пушке и постале популарне. Фински одреди на скијама нападали су ненадано из шуме совјетску војску пушкама Suomi KP/-31 и моментално нестајали.
Забринуто због овакве ефикасности Финаца, совјетско руководство је почело активно да наоружава своје трупе аутоматима ППД-40 са магацином од 71 метка. Променио се однос према аутоматима. Пре рата аутомат Дегтјарјова није високо цењен и сматран је врстом помоћног оружја полиције.
Порекло Молотовљевог коктела
Познату импровизовану запаљиву бомбу Молотовљев коктел Финци су ефикасно користили против тенкова, а претворила се у важно оружје свих даљих конфликата и протеста.
Како је коктел постао Молотовљев? Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов је тврдио да совјетске ваздушне снаге нису бомбардовале Хелсинки, већ испоручиле храну гладним Финцима. Финци су због тога совјетску бомбу РРАБ-3 назвали „Молотовљева корпа за хлеб“ јер садржала је 60 мањих запаљивих бомби. Тако је финска армија и флаше са запаљивом течношћу назвала „Молотовљев коктел“.
Према другој верзији у почетку се запаљива течност звала „Коктел за Молотова“, јер је совјетски министар првог дана рата рекао да ће већ сутрадан допутовати у Хелсинки на ручак.
Тријумф снајпериста
Иако су снајперисти били веома активни и у Првом светском и Шпанском грађанском рату, Зимски рат је постао право поље славе за њих. Фински снајперисти су приређивали прави пакао за совјетске трупе. Прво би из заседе елиминисали официре, возаче и везисте, тако заустављали колоне и војска је постајала лак плен за њих. Посебно су биле опасне такозване „кукавице“, снајперисти сакривени у разгранатим крошњама дрвећа.
Најпознатији фински снајпериста Симо Хејхе је усмртио 259 совјетских војника. То је само званично потврђени број жртава, а незванично - 505.
Савезници су због Финске могли да ступе у рат против СССР-а
Све до напада Немачке на Совјетски Савез Велика Британија и Француска су сматрале да је Стаљин Хитлеров савезник, и да је рат против Совјета неизбежан. Током Зимског рата, Британци и Французи су наоружавали Финце и слали добровољце.
Када је Совјетска армија сломила отпор финске војске у фебруару 1940. савезници су се спремили за рат. 5. фебруара 1940. Британци и Французи су одлучили да траже од Шведске и Норвешке да дозволи пролазак војних јединица кроз њихове територије. И поред великог притиска, скандинавске земље су то одбиле.
Француски премијер Едуард Даладје је 2. марта најавио да је његова земља спремна да пошаље 50.000 војника и 100 бомбардера у Финску. Британија је одлучила да пошаље 50 бомбардера. Али договор о миру са Москвом је потписан 12. марта, па су ови планови остали нереализовани.
Хитлерова фатална грешка
Н. Смирнов / TASS
Победа над Финском није била тако лака као што су сви у Европи и СССР очекивали. Три месеца огорчених борби и велики број жртава (убијено је преко 126.000 совјетских војника и 25.000 финских), плус тотални неуспех планова да се од Финске направи социјалистичка држава, озбиљно су покварили углед совјетске војске.
Совјетску армију су сматрали слабом јер наводно није могла да прегази финске трупе, а Хитлер је црвену армију назвао „глиненим колосом без главе“. То што се совјетска армија показала тако слабо у Зимском рату је још један разлог зашто су Немци смело кренули у операцију Барбароса 1941. године.
Ипак, и совјетско војно руководство је научило неке лекције из Зимског рата и модернизовало и трупе и начин ратовања само пар година пре немачке инвазије.