Зашто је Стаљину био одвратан други део Ајзенштајновог филма „Иван Грозни”?

Први део Ајзенштајновог филма „Иван Грозни“ је добио Стаљинову награду – највеће признање у СССР-у.

Први део Ајзенштајновог филма „Иван Грозни“ је добио Стаљинову награду – највеће признање у СССР-у.

Николај Черкасов/Global Look Press
Последњи филм Сергеја Ајзенштајна „Иван Грозни“ снимљен је на Стаљинову молбу, али су два његова дела имала потпуно различиту судбину. Познати филмски редитељ је за први део добио најпрестижније државно признање – Стаљинову награду, а за други део га је Стаљин оштро искритиковао, што је у оно време било доста опасно. Уочи 120. годишњице Ајзенштајновог рођења портал Russia Beyond пажљиво проучава овај необичан случај.

„... Ајзенштајнов ’Иван Грозни’, други део. Не знам да ли је неко од вас то видео, ја сам видео. Одвратна ствар!“ То је совјетски лидер Јосиф Стаљин изјавио на саветовању руководства Комунистичке партије у августу 1946. године. Непуних годину дана пре тога први део Ајзенштајновог филма је добио Стаљинову награду као највише признање у СССР-у. Совјетски лидер је уживао у том делу филма о првом руском цару.

Сергеј Михајлович Ајзенштајн, 1930.

Филм почиње од раног периода царовања Ивана Грозног, када је он заправо и постао „грозан“, покенувши енергичну кампању усмерену на ликвидацију својих стварних и умишљених противника у редовима племства. Видимо како Иван обећава да ће учинити земљу великом кроз борбу са унутрашњим и спољним непријатељима. Такав правац размишљања је био важан после претходног периода политичке нестабилности. Моћни и самоуверени цар постиже свој циљ – побеђује Татаре, старе спољне непријатеље Русије, али унутар земље му прети конфронтација бољара који желе да осујете цареву намеру да прошири своју власт.

Неодлучни цар Иван

До тог тренутка у филму је Стаљину све одговарало. Међутим, у другом делу се приказује све јача опозиција бољара и најконтроверзније епизоде његове владавине у којима опричници тероришу племство. Ајзенштајн није успео да све то представи онако како би одговарало Стаљиновим очекивањима и зато је доживео бујицу критике. Замерено му је што је погрешно приказао и цареву личност.

Стаљин је скренуо пажњу да је Ајзенштајнов Иван био „неодлучан, сличан Хамлету“.

Шта је било погрешно у опису средњевековног руског владара и зашто је све то имало толики значај за совјетског вођу? Одговори се могу пронаћи у стенограму са састанка који је у фебруару 1947. године Стаљин одржао са редитељем и совјетским званичницима.

„Цар Иван је био велики и мудар владар... Његова мудрост се састојала у томе што је штитио националне интересе и није пуштао странце у земљу... Иван Грозни је био веома суров. Можете га приказати као суровог, али морате показати зашто је морао да буде такав. Једна од Иванових грешака се састојала у томе што он није потпуно уништио пет великих феудалних породица... Да је то урадио, касније не би било проблема... Требало је да буде одлучнији“, рекао је Стаљин и скренуо пажњу на то да је Ајзенштајнов Иван био „неодлучан, сличан Хамлету“.

По речима високог совјетског функционера Андреја Жданова, који је био на том састанку, редитељ је приказао цара као „неуротичну“ личност.

Кју Клукс Клан у средњевековној Русији

Поред цареве личности, Ајзенштајн је имао другачију представу и о конфликту са бољарима. Стаљин је Иванове гардијске пукове (опричнике), који су основани ради борбе против царевих непријатеља, доживљавао као „напредну армију“. „Ви приказујете опричнике као Кју Клукс Клан“, негодовао је Стаљин.

Стаљин није могао да прихвати Ајзенштајнов негативан однос према Ивановом терорисању племства.

Ајзенштајн је себи дозволио да се не сложи са совјетским лидером рекавши да су чланови Кју Клукс Клана носили беле капуљаче, а опричници су носили црне униформе.

У целини, Стаљин није могао да прихвати Ајзенштајнов негативан став према Ивановом терорисању племства. Он је инсистирао на томе да је у питању била напредна мера која је допринела јачању земље и њеној одбрани од феудалних кнезова који су тежили да је распарчају.

Стаљин и филм

Разумљиво је што је Стаљин посветио посебну пажњу филму. „Он се ослањао на кинематографију више него на друге уметности. ... Волео је да узима за пример историјску личност која би могла бити од користи са гледишта савремене политичке ситуације и идеолошке борбе“, истакао је совјетски писац Константин Симонов. Стаљину није био потребан лик слабог и неодлучног владара који је психички тешко подносио што нема добру пропаганду.

Јосиф Стаљин је обраћао посебну пажњу на филм.

Што се тиче другог дела „Ивана Грозног“, често се претпостављало да се Стаљину није допало како је редитељ приказао цара и његове потезе, јер је то могло негативно утицати на доживљавање Стаљинове политике.

„Сви који су видели филм повлачили су паралеле, што је, наравно, било потпуно неприхватљиво за Стаљина“, каже Наум Клејман, бивши директор Музеја филма у Москви. Стаљин је више волео лик моћног владара, како је и приказиван у оно доба. Гоњења која је организовао Иван Грозни такође су спадала у осетљиве теме, с обзиром на чистке 1930-их у којима је побијено много људи.

Што се тиче филма, Ајзенштајну је речено да исправи „грешке“. Међутим, он је убрзо умро и други део филма приказан је публици тек 1958. године, у редитељевој верзији.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“