Овај споменик је сачуван чак и приликом реконструкције Москве током 1930-их, када су срушени многи споменици и здања из царског периода. То је разумљиво, јер споменик има велики патриотски значај – он симболизује јединство народа (Мињин, народни вођа) и државне власти (Пожарски, кнез и високи војни званичник). Москва је спасена од страних завојевача управо захваљујући том јединству.
У најмрачнијим периодима историје Русије као што је татарски јарам, пољска интервенција, рат против Наполеона и Велики отаџбински рат (Други светски рат) ситуација се одвијала на сличан начин. Увек се чинило да је крај близу и да ништа више не може спасти Русију од окупације и разарања, и увек су обични људи збијали редове под руководством државних вођа и борили се са непријатељем до коначне победе. То је подвиг који су извршили Мињин и Пожарски, а ево како је све то изгледало.
Пољска инвазија и окупација
Henry Guttmann/Hulton Archive / Getty Images
Почетак 17. века у историји Русије се зове „Смутно доба“ јер је земља запала у кризу династичког наслеђа, а потресале су је и сељачке буне. Самозванац, познат као лажни Димитрије II представио се као син Ивана Грозног и дошао близу Москве са својим снагама, а цар Василиј Шујски је свргнут са престола.
Власт су 1610. године у својим рукама држала „Седморица бољара“. Они су одлучили да предају град пољској армији. Пољске војсковође су хтеле да поставе кнеза Владислава за краља Русије, али су се 1611. године пољске трупе нашле под опсадом у Кремљу, и почеле да гладују. Дошло је време да се окупатор протера из руске престонице, и тада су Мињин и Пожарски ступили на сцену.
Кузма Мињин
уметник Константин Маковски
Његово порекло је загонетно. Ми чак не знамо како му се звао отац. Поједини експерти сматрају да је Мињин татарског порекла. Знамо сигурно да је Кузма био житељ Нижњег Новгорода, радио је као месар и имао је у народу одређени ауторитет. Он је био рођени лидер, често је присуствовао народним зборовима и наговарао људе да формирају одреде народног отпора како би протерали Пољаке из Кремља и вратили руску власт.
Користећи своја познанства, Мињин је проценио имовину житеља Нижњег Новгорода и организовао да сви плате трећину своје уштеђевине за подршку народних добровољачких одреда. Онима који су одбили да плате имовина је одузета. То обавезно масовно финансирање помогло је да се формира језгро народног покрета отпора. У тим одредима су били професионални војници који су могли да победе пољске трупе затворене у Кремљу, једној од најјачих тврђава у Европи.
Дмитриј Пожарски
Getty Images
Дмитриј Пожарски је био кнез са високим чином у царској служби. Био је познат по својим моралним принципима. Није био сујетан и грамзив. Био је скроман и одан отаџбини, учтив и повучен у себе.
Био је у служби Василија Шујског и борио се против пољских завојевача, а када су „Седморица бољара“ пожелела да поставе Владислава на трон, он се одлучно успротивио том издајничком потезу. Почетком 1611. године Пожарски је заједно са народним добровољачким одредима ратовао против Пољака, помагао у опсади окупатора у Кремљу, али је после рањавања враћен на своје имање у Нижегородској области.
Други народни добровољачки покрет
Када се Пожарски опоравио чланови другог добровољачког покрета изабрали су га за вођу. Он је пристао само под условом да Мињин контролише све финансије и опрему народне армије. Мињин и Пожарски су послали писма у многе велике градове окупљајући одреде из свих московских земаља. У марту су народни добровољачки одреди кренули у Јарослављ где су се окупиле још веће трупе, па су чак наговорили и шведске и немачке власти да пошаљу војску као помоћ у борби против Пољака.
Почетком септембра 1612. године народне добровољачке трупе су дошле до Москве. После тродневних битака пољска војска је разбијена, а након два месеца опсаде Пољаци су били на ивици канибализма. Петог новембра 1612. године непријатељске трупе су протеране из Кремља, и зато се 4. новембар у Русији празнује као Дан народног јединства, у знак сећања на народну армију која је победила завојеваче и сачувала руски суверенитет.
уметник Ернест Лиснер
Кузма Мињин и Дмитриј Пожарски су наставили да служе Русији и када је прошло Смутно доба. Обојица су добили угледне функције на царском двору и на њима су остали до краја живота.
Споменик
Sputnik
Овог месеца се навршава 200 година од подизања споменика Мињину и Пожарском на Црвеном тргу. Идеја о подизању споменика се појавила 1803. године, а 1808. је император Александар I дао одобрење и издао указ којим је почела општенародна акција прикупљања средстава за споменик. Рат против Наполеона 1812. године само је појачао патриотску жељу да се споменик подигне.
Споменик је изливен 1816. године од 1.100 тона бакра. То је био први у свету споменик такве величине који је изливен у једном процесу. Ливење је трајало 10 часова. Споменик је откривен 20. фебруара 1818. године у центру Црвеног трга пред главним улазом у Горњу тржницу, која је данас тржни центар ГУМ.
Касније, 1931. године, споменик је пренет на његово садашње место, испред храма Василија Блаженог, како би се ослободило место за совјетске војне параде. Данас је споменик неодвојиви део добро познатог изгледа Црвеног трга. „Грађанину Мињину и кнезу Пожарском – захвална Русија, 1818. година“, пише на споменику.
Getty Images
Ако желите да сазнате нешто више о првим годинама владавине Романов, прочитајте о првом Романову, цару Михаилу, или посетите Тројице-Ипатијевски манастир где се он скривао у Смутно доба.