Како је немачки војник постао Херој Совјетског Савеза

На гробу свога друга кога су убили фашисти партизани се заклињу да ће га осветити.

На гробу свога друга кога су убили фашисти партизани се заклињу да ће га осветити.

Макс Алперт/Sputnik
Фриц Шменкел није био једини немачки војник који је напустио Вермахт и прешао на совјетску страну, али је само он добио највише признање СССР-а.

Током Великог отаџбинског рата на стотине Немаца је пребегло на совјетску страну. Совјети већини њих нису дозволили да учествују у борбеним дејствима и држали су их далеко од линије фронта.

Некима је, ипак, борба против нациста била омогућена. Међу њима је најпознатији Фриц Шменкел, бивши радник из Шчећина. Он се неколико година борио раме уз раме са совјетским војницима против немачке армије. Он је организовао на десетине успешних операција и диверзантских акција и сам учествовао у њима. Нажалост, Шменкелове заслуге су постале познате тек 20 година након његове смрти.

Убеђени антинациста

Фриц је увек презирао и мрзео нацизам, нарочито откако су нацисти убили његовог оца за време комунистичких демонстрација 1923. године. Фриц је имао иста схватања као и отац, и ступио је у Лигу младих комуниста Немачке. Никада није учествовао у великим илегалним акцијама, али је ипак био под сталним надзором Гестапоа.

Фриц Паул Шменкел

Шменкел је мобилисан 1938, али је убрзо завршио у затвору због интензивног антиратног агитирања и избегавања војничке службе. У октобру 1941. године је ослобођен и послат на Источни фронт ради „преваспитавања“. Тамо је одлучио да дезертира. У свом последњем писму жени Ерни 25. новембра написао је: „Сада знам шта треба да радим“.

„Лењин, Стаљин, Телман“

Крајем новембра 1941. године Фриц Шменкел је дезертирао из 186. стрељачке дивизије, размештене у Смоленској области. Крио се у оближњим селима у покушају да се докопа територије коју је контролисала Црвена армија.

Шменкел није говорио руски, али је стално понављао три речи: „Лењин, Стаљин, Телман“. Заузврат су му мештани давали храну и кров над главом, а он је њима помагао у домаћинству.

Борци првог партизанског одреда формираног у Смоленској области. 1941. Велики отаџбински рат 1941-1945.

У једном тренутку није имао среће и доспео је Немцима у шаке. Као дезертер је осуђен на стрељање, али га је спасао партизански одред „Смрт фашизму“, који је упао у село и ослободио Фрица.

Иван Иванович

Партизани су сазнали за Шменкелов случај, али му нису много веровали. Нису му дали никакво оружје осим двогледа. И били су спремни да га убију чим направи погрешан корак.

Фриц је, међутим, добио шансу да се покаже. Када су Немци опколили село у коме се налазио партизански одред он је нашао пушку и показао колико је добар стрелац. Учинио је много за спас одреда и тако стекао пуно поверење и поштовање совјетских партизана. Чак су му дали надимак „Иван Иванович“.

Шменкел је учио партизане да рукују немачким митраљезом MG-42, учествовао у борбама, заробљавао непријатељски провијант, а у заседама и диверзантским акцијама се представљао као немачки поручник.

Вест о овом немачком војнику који ратује против немачке армије стигла је чак до Берлина. За хватање Шменкела совјетским грађанима су Немци обећали 8 хектара земље, кућу и краву, а немачким војницима 2.000 марака и два месеца одмора.

Партизански командир учи своје борце да користе оружје. Смоленска област, Русија.

„Иван Иванович“ је неким чудом избегао смрт када су Немци 23. јануара 1943. покренули велику операцију „Звезда падалица“, чији је циљ био уништавање партизанског одреда „Смрт фашизму“. Од око 4.000 партизана убијено је или заробљено преко 1.500 људи.

Диверзантске акције

Совјетска команда је проценила да је Шменкелове изузетне способности боље применити у великим диверзантским акцијама него у партизанском ратовању. Зато је он у јуну 1943. године пребачен у извиђачки одред Западног фронта. После одређене обуке Фриц је постављен за заменика командира диверзантског одреда „Поље“ који је дејствовао у западној Белорусији.

Крајем децембра 1943, „Иван Иванович“ је кренуо на последњи задатак у непријатељској позадини. Неколико недеља касније Шменкел је заробљен заједно са двојицом другова и погубљен у окупираном Минску. Било је то 22. фебруара 1944. године. После тога је његово име било дуго препуштено забораву.

Признање са закашњењем

Име Фрица Шменкела је „испливало“ тек 1961. године када су совјетски органи безбедности истраживали случај у коме су Шменкелови војници уништили одред немачке полиције. Иследници су били фасцинирани чињеницом да је Немац руководио совјетским партизанским одредом и почели су да прикупљају детаљне податке о његовом животу. После три године истраживања, када су сви детаљи већ били познати, Фриц Шменкел је награђен највишим совјетским признањима – Лењиновим орденом и звањем Хероја Совјетског Савеза.

Ерна Шменкел (лево), удовица Хероја Совјетског Савеза Фрица Шменкела, уручује генералу Петру Батову (десно) слику свога мужа.

После тога је Шменкелова популарност све више расла. Постао је јунак чланака, књига и филмова. Његова жена Ерна је позвана да посети СССР. У његову част је добила назив улица у Берлину и 1. ловачка ескадрила источнонемачког ратног ваздухопловства. После распада Совјетског блока име Фрица Шменкела је по други пут препуштено забораву.

У тексту 5 совјетских суперхероја из Другог светског рата који су били страх и трепет за нацисте сазнајте о подвизима совјетских војника у време рата.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском