Политички односи Русије и Велике Британије доживели су велики број успона и падова откако су успостављени у 16. веку. Овај инцидент, међутим, био је најоштрији дипломатски сукоб између СССР-а и Велике Британије, а све је изазвао један лажни документ.
До средине 20-их година постало је јасно да је Совјетски Савез играч на којег се у будућности мора рачунати. Горуће питање био је страх да ће се социјалистичка револуција проширити целим светом. Комунистичка интернационала је објавила да је њен главни циљ светска револуција, па су европске власти свуда тражиле комунистичке шпијуне.
1924. године шкотски комуниста и новинар Џон Кембел објавио је отворено писмо британској војсци, у којем је тражио од војника да одбију послушност влади у случају рата и да се припреме да збаце режим. Писмо је изазвало велика превирања. Лабуристичка партија је најпре ухапсила Кембела, али касније повукла ову одлуку и ослободила га. Левичаре је разбеснела одлука да се Кембел ухапси, док су конзервативци презирали владу што је повукла оптужбе. Торијевци су изразили недостатак поверења према влади и општи избори су заказани за 29. октобар.
То се догодило баш у време када су Совјетски Савез и Велика Британија потписали важан трговински споразум, али га још нису ратификовали. Криза владе је ратификацију одложила до даљњег.
Винстон Черчил, у то доба перспективан торијевац, више него елоквентно је изразио свој презир према могућем пријатељству са ССССР-ом, који је хтео од Велике Британије да позајми новац како би обновио своју уништену економију. Проблем је био у томе што совјетска влада није желела да плати царске дугове, па су комунисти морали да нађу компромис. Они су такође знали да би се у случају пада лабуристичке владе односи између Британије и СССР-а брзо погоршали.
Пет дана уочи општих избора, Daily Mail је објавио писмо наводно од Григорија Зиновјева (1883 – 1936), који је у то време био један од три највиша совјетска званичника (заједно са Камењевом и Стаљином), као и председник Коминтерне.
У писму су се британски комунисти позивали да интензивирају субверзивну активност: „Војни сектор британске комунистичке партије, колико знамо, и даље пати од недостатка стручњака, будућих команданата Британске Црвене армије. Време је да размислите о формирању такве групе која би заједно са вођама могла да буде... мозак војне организације партије.”
Британска тајна обавештајна служба MI-6 писмо је добила 2. октобра од шпијуна из Риге, а у пратећој поруци је писало да је „аутентичност документа несумњива”. Касније је откривено да се ради о вештој превари. Обавештајна служба није ништа проверавала. Садржај писма је био толико шокантан да га је MI-6 одмах послала свим владиним и војним агенцијама. Укључите аларм за узбуну! Совјети долазе!
Кристијан Раковски
National Library of Norway/WikipediaИстог дана шеф северног одељења Министарства спољних послова Велике Британије Дон Грегори упутио је протестну ноту Кристијану Раковском, совјетском дипломатском представнику у Лондону. У ноти се наводило да британска влада сматра да писмо представља директно мешање у британска унутрашња питања. Раковски је, збуњен, телеграфисао у Москву питајући како да одговори.
Зиновјев је одлучно негирао да је написао писмо. Наравно, било је нелогично да СССР уништава дипломатске односе са Британијом, када је Совјетском Савезу тако очајнички била потребна позајмица. Британска обавештајна служба, која је пратила целокупну совјетску поверљиву преписку, морала је знати да је писмо фалсификат. MI-6 је сазнала да совјетска власт тражи особу која је написала писмо, обећавајући јој „безбедност и имунитет”. Али како је овај документ доспео у руке Daily Mail-а?
Када је Дон Грегори уручио протестну ноту Раковском, то је учинио без одобрења министра Рамзија Мекдоналда. У то време Грегори је имао новчаних проблема, али британски историчари наводе да је после објављивања писма у новинама његов новчаник био пунији. Изгледа да је једноставно продао писмо новинарима, или можда торијевцима, који су профитирали након пада Мекдоналдове владе.
Оно што је још шокантније је то да је писмо очигледно било лажно. Изгледа као да га ни британски шпијун у Риги ни руководство MI-6 нису заправо ни погледали. Осим Зиновјевљевог потписа, писмо је носило и потпис шкотског комунисте Артура Мекмануса и потпис Ота Кусинена, још једног функционера Коминтерне. Да је било који високи британски дипломата видео оригинал, знао би да је лажан. Наиме, Кусинен је све потписивао користећи своје име по оцу, а овде је стајало само: „О. Кусинен”.
После избора лабуристичку владу су сменили торијевци, али гужву коју је писмо изазвало требало је смирити због обостраних интереса. Совјетско руководство је тада учинило нешто незамисливо: у новембру 1924. године дозволили су групи британских представника да погледа поверљива документа Коминтерне.
„Током три дана и три ноћи” - причала је Аино Кусинен, Отоова супруга - „најопаснији и најштетнији документи су склоњени из архива, а посебно поверљива упутства за британску Комунистичку партију. Чак су и регистратори фалсификовани.”
Иако британски изасланици нису видели све, видели су довољно да одустану од оптужби. Конфликт је решен, иако нова влада Стенлија Болдвина на крају није ратификовала злосрећни трговински споразум. Остаје само једно питање: ко је написао писмо?
1998. године британски лабуриста Робин Кук тражио је од историчара Министарства спољних послова и канцеларије Комонвелта да припреме извештај о Зиновјевљевом писму, ослањајући се на архивске документе. 1999. године историчарка Гил Бенет, која је ово питање истражила у руским и британским архивама, представила је извештај који доказује да је писмо лажно, али није могла са сигурношћу да одговори на питање ко га је написао и само је изнела претпоставке. Врло је могуће да су га написали представници беле руске емиграције који су имали блиске везе са британском обавештајном службом. Заиста, многи од њих живели су од фалсификовања совјетских докумената.
2011. године историчар Џонатан Пајл је дошао да закључка да је писмо написао Џорџ Бол, дугогодишњи службеник MI5. 2017. године британска влада је признала да је писмо негде „затурила”, не наводећи да ли постоје копије оригиналног документа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
