Како је сексуална револуција протутњала Русијом 1920-их

Александар Родченко / Мультимедиа арт музей, Москва
Забаве травестита, Владимир Лењин као борац за сексуалну слободу, пуни трамваји нудиста и анархиста, голотиња на плажи поред храма Христа Спаса... Сексуална револуција створила је простор слободе који ће на крају и сами бољшевици сматрати претњом.

„Вест: ових дана у Москви су се појавили скроз голи људи (мушкарци и жене) који носе на себи само једну траку пребачену преко рамена, а на њој пише 'Доле стид'. Улазе у трамваје. Трамвај се заустављао, публика је била шокирана“, писао је Михаил Булгаков у свом дневнику 1924. Само 15 година раније жене у Русији нису смеле ни да помисле да обуку сукњу до колена. Али да ли су се ове промене догодиле преко ноћи?

Руско друштво ни пре револуције није било пуританско, а посебно не градски становници.  Руски војник рођен крајем 19. века се  присећао: „Кад сам имао 19 година знао сам свакакве непристојне ствари... Порнографске фотографије нису биле никаква реткост.“

Мушкарци у хаљинама и жене у панталонама, забаве травестита и хомосексуалаца нису биле нешто невиђено у уметничким круговима (поједини чланови аристократије су знали да уђу у такве кругове). Ипак за мушки хомосексуализам се доспевало пред суд... бар док нису завладали бољшевици.

Да ли је теорија „чаше воде“ била лаж

Александра Колонтај

Сексуална слобода је била једно од главних оружја у борби против православља и уопште, старих обичаја и живота. Међу првим истакнутим бољшевицима главни борац за нови ред у породици била је Александра Колонтај. Постоји позната теорија „чаше воде“ која јој се приписије. Наводно, љубав (читај секс) треба дати као што би дао чашу воде кад жедан тражи да пије. Ипак, ради се о преувеличаној идеји Александре Колонтај.  

Она је представила концепт „нове жене“, ослобођене од угњетавања у породици, од домаћих обавеза и одгајања деце. Све ове дужности би требало да преузме друштво и држава. Они би се побринули и о образовању детета (укључујући сексуално). Љубав је за Колонтај била у слободи, зато је на место традиционалног брака дошао грађански.

„8. март - дан устанка радница против робијања у кухињи“

Очигледно је да су бољшевици градили своју породичну политику на веома прогресиван начин, онако како ни на Западу још многе деценије неће постојати.

Тамна страна новог света 

„Доле робијање у кухињи! За нова правила у дому!

Првим указима совјетског руководства 1918. укида се брак и дозвољава грађанско партнерство. Венчање у црквама је забрањено. Одлуку од разводу доносио је сам брачни пар. Дозвољен је абортус. Све је то најавило почетак сексуално најнеобузданије епохе у руској историји.

Нудистичка плажа поред храма Христа Спаса, 1920-те

На обали реке Москва, поред самог храма Хриса Спаса појавила се нудистичка плажа. Покрет „Доле стид“ је имао око 10 000 чланова. Људи су марширали улицама, извикујући „Не треба нам одећа, ми смо деца сунца и ваздуха“! (Истина, према успоменама монархисте Александра Трушновича, такву децу сунца и ваздуха могли су и да претуку).

Овај чудан развој догађаја отпочео је још у време Првог светског рата, а затим и грађанског. Амнестијама 1917, 1919, 1920-те и каснијих година у држави која је тек почела да формира своју власт ослобођени су многи криминалци. Масе криминалаца су се помешале са дезертерима и бившим војницима. Силовања су прерасла у епидемију. Сем тога, сваки пети мушкарац у Русији је био носилац полне болести (у Царској Русији проценат заражених је био нешто већи – 25-27%).

Лево: „Свака чланица Комсомола је дужна да му крене у сусрет. Ако неће, значи да је проста.

Совјетско друштво је размножавало опасну генерацију деце бескућника. Према званичним подацима, 1923. године половина деце рођене у Москви није зачета у браку и од многе су одустали и мајка и отац.  Ситуација је била таква да су власти морале под хитно да обуздају некотролисану сексуалну револуцију.  

 Ерос совјетског угњетавања 

У првој половини 20-их година када је сексуална слобода била у пуном јеку, совјетске власти су почеле поново да говоре о традиционалним вредностима.

Психијатар Арон Залкинд 1924. године објављује „12 полних закона револуционарног пролетаријата“ у којем црно на бело пише да љубав мора бити моногамна, да сексуална веза мора бити последња карика у ланцу дуготрајних, дубоких и компликованих осећања двоје заљубљених.  

Базен на крову студентског дома у Лефортову, Москва 1932.

Нудисти су шетали голи московским улицама и галамили, али комесар за здравље Николај Семашко писао је да такво понашање мора бити забрањено. Породица је поново постала основна ћелија друштва.  Ступали су на снагу нови и нови укази. Коначно, 1934. хомосексуалност је проглашена за криминалан чин, и поново је забрањен абортус (1936).

А што се тиче женских слобода, жена је била слободна да ради све и одједном: да извршава задатке партије, да буде мајка, супруга, да кува, пере, пегла...

Наредних деценија сексуалност и еротика ће у совјетском друштву бити своје врсте табу. Нова сексуална револуција у Русији ће избити тек 90-их година 20. века.  

Сазнајте још: Како су у Совјетском Савезу враћали децу улице на прави пут

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“