Зашто је немачки војник који је СССР упозорио на нацистичку инвазију погинуо у совјетском затвору?

TASS
Немачки војник Алфред Лисков, који је пребегао у совјетску војску убрзо после почетка операције Барбароса, дочекан је раширених руку. Међутим, његов неочекивани конфликт са совјетским руководством коштао га је живота.

Двадесет и првог јуна 1941. године у 9 сати ујутро немачки војник Алфред Лисков је препливао реку Буг, природну границу између Совјетског Савеза и Трећег Рајха. Обавестио је совјетске граничаре да ће следећег дана, 22. јуна у 4 сата ујутро немачка војска напасти совјетску територију. Лисков није могао да претпостави да ће га његов поступак коштати живота.

Локално одељење совјетске државне полиције НКВД брижљиво је анализирало податке добијене од Лискова и његову личност. Тако да је, када је информација о нападу стигла до Генералштаба и Стаљина, већ било прекасно: немачка артиљерија је кренула у напад.

Зашто је то учинио?

Испоставило се да је, када је пребегао у Совјетски Савез, Алфред Лисков напустио своју жену, дете, мајку и оца.

Лисков је свој поступак објаснио тврдећи да је то била његова дужност као преданог комунисте, додајући да је то учинио на сопствену иницијативу. Раније је био члан полуилегалне немачке комунистичке организације Савез бораца црвеног фронта (Roter Frontkämpferbund). Чак и унутар ове радикалне организације за Лискова се сматрало да је превише екстремно настројен.

Алфред Лисков, 1941.

„Ја сам из радничке породице, из Колберга. Моји родитељи и ја мрзимо Хитлера и његов режим. За нас је СССР пријатељска земља и не желимо да ратујемо против совјетског народа. У Немачкој има пуно оваквих породица. Оне не желе рат са вама”, рекао је Лисков.

Војник пропаганде

Почетак рата потврдио је да је Алфред Лисков био у праву. Његова даља активност била је повезана са совјетском пропагандом. Заједно са антифашистима вршио је агитацију широм земље, говорећи да немачки војници немају вољу да ратују.

Совјетска пропаганда интензивно је користила Лисковљев лик. Његова фотографија је објављивана у новинама и пропагандним материјалима са паролама попут ове: „Овај немачки војник који није желео да се бори против совјетског народа пребегао је на нашу страну.”

Све док нису видели један од ових пропагандних плаката, Немци су претпостављали да је Лисков погинуо 22. јуна. Када је истина изашла на видело, Лисковљева породица је доведена у Гестапо на саслушање, а Лисков је у одсуству осуђен на смрт због издаје.

Фатални конфликт са Коминтерном

Мало тога је познато о последњем периоду живота Алфреда Лискова. Убрзо након што се прикључио Коминтерни Лисков је дошао у конфликт са њеним вођама: Палмиром Тољатијем, Дмитријем Мануиљским и Георгијем Димитровом, које је оптужио да су изневерили комунистичке идеале и да „раде за нацисте”. Стварни комунисти које је упознао нису испунили његова очекивања.  

Извршни комитет комунистичке интернационале: слева надесно стоје Ото Виле Кусинен, Клемент Готвалд, Вилхелм Пик и Дмитриј Мануиљски; седе Георги Димитров, Палмиро Тољати, Вилхелм Флорин и Ванг Минг.

Међутим, Стаљинови штићеници су били далеко моћнији од њега и конфликт са Коминтерном се није завршио у Лисковљеву корист. Димитров га је оптужио за фашизам и антикомунизам.

Двадесет и другог јануара 1942. године Алфреда Лискова је ухапсила совјетска полиција НКВД (Народни комесаријат за унутрашње послове). У затвору је показао знаке душевне болести. Није познато да ли се претварао или је болест била реална. У јулу Лисков је ослобођен и послат у Сибир, где се сви његови трагови губе. Верује се да је живот окончао под сумњивим околностима у близини Новосибирска крајем 1943. године.

Једно је сигурно: Лисков је надживео Коминтерну (распуштена у мају 1943. године), коју је презирао из дна душе.

Сазнајте још: Како је немачки војник постао Херој Совјетског Савеза

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“