Кијевска Русија, велика древна држава источних Словена, основана крајем 1. миленијума после Христа, заузимала је велику територију данашње Русије, Украјине и Белорусије. Хришћанство је као државну религију 988. године увео велики кнез Владимир. Православље је изабрао углавном због блиских веза Русије са византијским царством. Неки историчари тврде да је кнез Владимир почео изградњу цркве Свете Софије у Кијеву. Храм је добио име по угледу на главну цркву у Константинопољу Аја Софију.
Још једна црква Свете Софије, ова у Новгороду (на северу Кијевске Русије), подигнута је за време владавине Владимировог сина великог кнеза Јарослава Мудрог. Два храма Свете Софије у два главна центра моћи Кијевске Русије били су симболи јединства словенске државе. Достојанствене камене грађевине такође су биле моћна слика нове религије која се у то време ширила Русијом.
Кијево-печерска лавра је један од првих манастира у Кијевској Русији. Настао је такође за време владавине Јарослава Мудрог средином 11. века. Претпоставља се да је најстарији источнословенски летопис „Повест минулих лета” написао монах овог манастира Нестор, што још једном наглашава значај цркве као културне институције у то доба. Нестор је касније проглашен за светитеља Руске православне цркве.
Црква Покрова Пресвете Богородице на реци Нерљ, подигнута средином 12. века, налази се у близини града Владимира, који је у то доба био главни центар дрвене руске државе, након што је преузео примат од Кијева и покрајина на југу. Сматра се да је ова црква један од најлепших споменика древне руске архитектуре. Како је рекао један историчар уметности: њена „суптилна и просветљена хармонија чини је сличној продуховљеној музици или песми која се уздиже ка небу”.
Са јачањем града Владимира и северне Русије у целини, Успенска црква у Владимиру постепено постаје главна црква Старе Русије. 1299. године кијевски митрополит напушта дотадашњу престоницу, након што су је опустошили Монголи, и пребацује своје седиште у Владимир. У овој цркви су титулу великог кнеза добијали владимирски, а касније и московски кнежеви.
Тројице-Сергијева лавра (50 километара од Москве) је највећи руски манастир и духовни центар Руске православне цркве. Играо је важну улогу у политичком животу средњовековне Русије. Оснивач манастира Сергеј Радоњешки, који је постао један од најпоштованијих руских светитеља, дао је благослов кнезу Димитрију када је овај кренуо у борбу против Монгола, који су током два века окупирали Русију.
Успенску цркву у московском Кремљу саградио је реномирани италијански архитекта Аристотел Фиораванте крајем 15. века, након што се Русија ослободила последњих остатака монголске власти. Успенска црква је била главна црква у Русији све до Октобарске револуције 1917. године. Почев од средине 16. века у њој су крунисани сви руски владари.
Црква Христа Спаситеља је највиша православна грађевина на свету. Данашњи храм је подигнут пре само две деценије. Првобитна црква је подигнута у 19. веку и срушена почетком 30-их година 20. века за време Стаљинове реконструкције Москве. После распада Совјетског Савеза председник Борис Јељцин је одлучио да се црква обнови упркос очајној ситуацији у јавним финансијама.