„У најскорије време у Москви ће се отворити јединствени, први своје врсте 'Музеј руског зарубежја“ (Музеј Руса у иностранству – прим. ред.). Биће то наставак 'Дома руског зарубежја' који се бави историјом руске емиграције и садашњим стањем руских општина у читавом свету. Ми имамо огромну архиву историјских докумената која се стално попуњава.
Прошле године је подигнута зграда музеја, 5 хиљада квадратних метара простора и спремамо се за отварање. У једном одељењу музеја моћи ће да се погледају видео-екскурзије по 'руским местима' у Прагу, Паризу и Београду. Управо сада снимамо тај материјал у Београду, око десет кратких филмова у трајању од 3 до 5 минута. О руској емиграцији у њима говоре људи који одлично знају тему или су сами потомци првог таласа емиграције. Снимићемо доктора филолошких наука, професора Београдског универзитета Бобана Ћурића; доктора филолошких наука, историчарку књижевности Ирину Антанасијевић која проучава историју руског стрипа у Србији; протојереја оца Виталија Тарасјева, настојатеља Троицке цркве у Београду; његовог стрица Андреја Витаљевича Тарасјева, председника друштва очувања сећања на Русе у Србији; сликарку и предавача руског језика Веру Обрадовић и бившег председника Удружења књижевника Србије Александра Петрова, потомка белих емиграната, рођеног у Београду, песника чији су стихови преведени на 29 језика.
Посетилац музеја ће на електронском менију моћи да изабере место које га занима и да чује шта о њему могу да кажу људи чији је живот директно повезан са историјом беле емиграције у Србији, Чешкој и Француској.
Дмитриј Лане
Лично мени у Београду је најближи Руски дом, у којем сам први пут био 2009. године. То је моје омиљено место и само прича о Руском дому заслужује посебан филм. Али када долазим у Србију ја пре свега идем у Троицку цркву да се поклоним гробу Петра Николајевича Врангеља и идем на Ново гробље где је прах људи који су далеко од отаџбине створили другу Русију. То нису људи који су само понели са собом сећање на Русију! Наредне три-четири генерације су од њих научиле руски језик и њихови потомци данас говоре на правилном, чистом руском језику! То је огроман рад! Нажалост, сећање на Русе по читавом свету па и овде у Србији данас чувају само ентузијасти, и њима треба за све захвалити.
Рад нашег музеја подржава председник Русије Владимир Путин и ми се надамо да велико дело које смо започели дуго живети. Срећом, данас све више људи учи историју и интересује се темом руске емиграције. Филмска компанија „Руски пут“ којом ја руководим недавно је завршила филм о архитектору Краснову. Он је пола живота провео у Београду и оставио прекрасне грађевине у којима уживамо и данас. Наслов филма је „Не погазити заклетву и дужност“. То је обећање себи дао Николај Петрович Краснов и није га се одрекао. Филм ће ускоро бити преведен на српски језик.“