Опасно близу великог вође: Стаљинове жене и љубавнице

О личном животу Јосифа Стаљина се тако мало зна да се многи још увек питају какав је он био као човек. Ако је неко то могао знати, онда су то жене са којима је био у интимној вези.

Јекатерина Сванидзе – жена из сиромашне породице

Стаљин / Јекатерина Сванидзе

За прву Стаљинову жену Јекатерину Сванидзе причало се да је била много стидљива и сакривала се под сто када би у кућу дошли мужевљеви пријатељи.

Јекатерина се са Стаљином упознала преко свог брата Александра, који се заједно са будућим совјетским вођом школовао у богословији у Тифлису. Тада је она имала 16 година, а он 24. Њена породица је била сиромашна, али се Стаљин заљубио и хтео је да се ожени Каћом. Родитељи су пристали под условом да се венчање обави у цркви.

Венчали су се 1906. Исте године му је Јекатерина родила сина Јакова, а умрла је већ 1907, по једној верзији од туберкулозе, а по другој од стомачног тифуса. Очевици су говорили како је Стаљин био толико неутешан, да је на сахрани скочио у гроб чим је спуштен сандук.

Та његова љубав, додуше, није спасла женину породицу. Током 1930-их је Јекатеринин брат и Стаљинов школски друг био репресиран. Умро је у затвору, као и његова жена Марија (препукло јој је срце када је сазнала за мужевљеву смрт).

Марија и Лида: љубавна веза у изгнанству

Стаљин / Лидия Платоновна Перепригина (Давидова)

После Јекатеринине смрти револуционар Стаљин је пет пута био у изгнанству у Сибиру, и за то време је имао најмање две интимне везе са женама код којих је становао. Једна се звала Марија Кузакова, млада удовица са децом. Она је 1911. године примила Стаљина да живи у њеној кући. Зближили су се и Марија је остала у другом стању, али се Стаљиново изгнанство завршило већ 1912, после чега је он наставио свој револуционарни рад далеко од Сибира. Није сачекао рођење сина Константина.

Друга жена је била сељанка Лида Перепригина. Имала је само 14 година када је ступила у интимне односе са 37-годишњим Стаљином. Он је живео код ње од 1914. до 1916. За то време му је Лида родила двоје деце. Прво је умрло, а друго је рођено у априлу 1917. У крштеницу је уписано као Александар Џугашвили (право Стаљиново презиме). Стаљин је у том селу био под пресијом због развраћања малолетнице, па је морао дати реч да ће се оженити Лидом. Међутим, чим је истекло време изгнанства отишао је из села.

Обе жене су касније писале Стаљину и молиле га да им помогне, али нису добиле одговор. Уместо тога су се током 1930-их морале писмено обавезати да ће чувати „тајну порекла“ деце.

Надежда Алилујева: пуцањ у срце

Са другом женом је Стаљин живео 12 година. Запамтио је Надежду још као девојчицу, јер је у Бакуу много времена проводио са њеном мајком Олгом, иначе удатом женом. Према неким сведочењима, он је спасао малу Нађу када је пала у море са градског кеја.

Зближили су се када се 37-годишњи Јосиф Стаљин вратио из Сибира, где је био у изгнанству. Надежда је тада имала 16 година и заљубила се у њега до ушију. Две године касније су склопили брак. Савременици су говорили да је тај брак био пун љубави и страсти. Па ипак, завршио се самоубиством. Надежда је 1931. пуцала себи у срце из пиштоља „Валтер“. Кућна помоћница ју је пронашла на поду поред кревета.

Према једној верзији, Нађа је запала у велику кризу због мужевљеве суровости. „У мужевљевом присуству личила је на факира који у циркусу хода босоног по срчи, са осмехом за публику и страшном напетошћу у очима. Никада није знала каква бурна реакција може уследити“, причала је њена блиска пријатељица Ирина Гогуа.

Са друге стране, причало се да је Стаљин тобоже у једној свађи рекао жени: „Знаш ли да си ти моја ћерка?“ О томе пише новинарка Олга Кучкина, чији рођаци су се дружили са Алилујевом. Надежда је на Стаљинов захтев десет пута абортирала.

Олга Лепешинска и Вера Давидова: љубав са сцене

„Балерине и дактилографкиње“ – тако Марија Сванидзе у свом дневнику описује миљенице совјетског државног врха. Причало се да је Стаљинова омиљена балерина била Олга Лепешинска, мада она сама никада није признала да је била у вези са њим. Једно је било очигледно: совјетски лидер је радо одлазио у Бољшој театар када је она наступала. Стаљин јој је поклањао цвеће и позивао на пријеме. Знатно касније, 2004. године, она ће овако то описати: „Ми [балерине] смо све биле у њега заљубљене. Он је умео да буде и веома симпатичан и драг, али вероватно је то био само први утисак, јер је по природи он био лош и зао човек, који је волео да се свети“.

Када је реч о оперској диви Вери Давидовој, ту је ствар много јаснија. Књига „Исповест Стаљинове љубавнице“ са њеним успоменама објављена је 1983. године у Лондону (мада Верина родбина не признаје њену аутентичност). Судећи по књизи, Стаљин је 19 година био у интимној вези са Давидовом.

Она је била удата. На пријему у Кремљу 1932. године пронашла је у свом џепу цедуљу на којој је писало да је близу Кремља чека шофер. Отишла је на тајанствени сусрет, а ауто ју је одвезао Стаљиновој кући. После јаке кафе Јосиф Висарионович је позвао Давидову у собу са великим онижим каучем. Питао ју је може ли да угаси светло јер је тако лакше разговарати, а затим га је угасио не сачекавши одговор. У каснијим сусретима би понекад само кратко рекао: „Другарице Давидова, скините се“.

„Како сам могла да се супротставим, да га одбијем? Сваког секунда је била довољна једна његова реч да ми каријера буде уништена или чак да будем физички ликвидирана“, наводно је говорила она. У време интимне везе са Стаљином Давидова је добила трособан стан у Москви и три пута Стаљинову награду.

Валентина Истомина: последња жена

Стаљин / Валентина Истомина

Стаљинова кућна помоћница Валентина Истомина доживела је највећи стрес.

Првобитно је била „намењена“ генералу Николају Власику, шефу Стаљиновог обезбеђења. Међутим, тада су многи били заљубљени у њу и хтели да јој се удварају, укључујући и Лаврентија Берију, шефа Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД). Али сви су се повукли када је сам Стаљин бацио око на њу. Тада је Истомина премештена у његов московски летњиковац у Кунцеву. Лично му је постављала сто и намештала постељу за спавање.

Драма се догодила након седамнаест година, када се Стаљин разболео, а Валентина није дошла да му се нађе у болести јер су је силовали Власик и Берија. Сазнавши за „неверство“, Стаљин је наредио да се Валентина пошаље у злослутни логор на Колими, у Магадану. Власик је такође ухапшен и послат у логор. Само је Берија био недодирљив.

Срећом, чим је Истомина стигла у логор саопштено јој је да је наредба преиначена, тако да је одмах послата назад. Прича се да је Стаљину много тешко пало њено одсуство.

После смрти Јосифа Висарионовича његова ћерка Светлана Алилујева је поменула Валентину у „Двадесет писама пријатељу“: „Сручила се на колена испред дивана, спустила главу на покојникове груди и гласно заплакала, као што је обичај на селу. ...До краја живота је била убеђена да на свету није било бољег човека од мога оца“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“