Пет познатих Руса о чијим смртима су се испредале теорије завере

Слободни извори, Александар Левицки/Sputnik
Да ли је познати руски писац био жив сахрањен, да ли је један цар 39 година живео као сељак у Сибиру и да ли је један совјетски вођа отрован? Колико истине има у овим теоријама?

Александар I Романов (1777 – 1825)

Постао је цар 1801. године. Веровало се да је учествовао у пучу против свог оца цара Павла I. Његова наводна умешаност у крваве догађаје заборављена је захваљујући Александровим војним тријумфима, када је 1812. године поразио Наполеона Бонапарту и тако окончао доминацију Француске у Европи. Александар и његова војска поносно су умарширали у Париз 1814. године.

1825. године Александар је имао 47 година и био је у доброј физичкој кондицији, па је његова смрт од тифуса била изненађење. Његов неочекивани одлазак са историјске сцене покренуо је приче о томе да је заправо лажирао своју смрт, осећајући кривицу због убиства оца, и да је још 39 година проживео у Сибиру као сељак Фјодор Кузмич.

Не постоје никакви докази који би поткрепили теорију о његовом сељачком животу. Фјодор Кузмич никада није тврдио да је Романов, али није то ни порицао. Историчари су скептични, док љубитељи теорија завере настављају да верују да је Александар златни престол заменио за сибирску колибу.

Сазнајте више! Лажна смрт руског цара: Да ли је Александар I живео под другим именом?

Александар Пушкин (1799 – 1837)

Заборавите на Толстоја и Достојевског, за Русе је Пушкин највећа књижевна звезда (погледајте ранг-листу најпопуларнијих руских писаца). Живот је изгубио у трагичном двобоју против Француза за кога је сматрао да је покушао да заведе његову жену. Постоји и друга верзија његове смрти, која тврди да се песник само претварао да је мртав и да је затим побегао у Француску.

Пушкин је течно говорио француски и наводно је очајнички желео да се ослободи царске власти и руске цензуре. А ово је најзанимљивији део приче: према овој верзији, Пушкин је име променио у... Александар Дима. Да, то је онај што је, између осталог, написао „Три мускетара” и „Грофа Монте Криста”. То би могло да објасни зашто је Дима написао роман „Учитељ мачевања”, посвећен декабристима које је Пушкин добро познавао.

„Наравно, то је тотална бесмислица, али бар звучи забавно”, каже књижевни критичар Лав Оборин. „Ова прича је заснована пре свега на неким сличностима у њиховом изгледу: Пушкинов прадеда је био из Африке, као и баба Александра Диме.” Теорија је потпуно неоснована, јер је каријера Александра Диме почела пре 1937. године, а осим тога, они су писали потпуно различитим стилом.

Николај Гогољ (1809 – 1852)

Још један миљеник Руса, Гогољ, умро је од непознате болести 1852. године. Уследиле су мрачне приче о његовој смрти. У свом тестаменту Гогољ је написао: „Тражим да се моје тело не сахрањује пре него што се појаве очигледни знаци распадања”. Плашио се да ће бити жив сахрањен.

На Гогољеву несрећу, легенда каже да се његов најгори страх обистинио. Скоро 80 година после његове смрти тело му је ексхумирано. Писац Владимир Лидин је био присутан и тврдио је да је пишчево тело било склупчано у ковчегу и да је пресвлака ковчега била поцепана, као да је покушавао да изађе.  

На срећу, то није истина. „Лидин је волео да измишља”, записао је Михаил Давидов, асистент на Пермској медицинској академији. „Тело се врло брзо распада, тако да 79 година после смрти остају само кости које нису чак ни међусобно повезане. А дрвени ковчег би се већ потпуно распао.”

Анастасија Романова (1901 – 1918)

Велика кнегиња Анастасија Николајевна, ћерка Николаја II, имала је 17 година када су је бољшевици убили заједно са целом њеном породицом. Око њене смрти испредене су бројне теорије завере. Око 30 жена је тврдило да су оне Анастасија, а свака од њих је изнела своју чудесну причу о спасењу у последњем тренутку.

Најуспешнију обману извела је Ана Андерсон, жена пољског порекла која је вероватно била душевно болесна. Иако је успела да превари неке Романове, већина људи јој није поверовала, али то није спречило снимање филма о њој. Филм „Анастасија” премијерно је приказан 1956. године, а био је инспирисан причом Андерсонове. 1997. године на основу истог заплета снимљен је и Дизнијев цртани филм.  

Прочитајте такође! Шарлатани „плаве крви”: Лажни наследници последњег руског цара

Владимир Лењин (1870 – 1924)

Совјетски вођа такође је био актер неколико теорија завера. Убрзо након што су бољшевици победили у Грађанском рату, Лењин се разболео и две године касније, 1924. године, умро.

Неки верују да је Лењина убио Стаљин, што је сматрао и Лав Троцки, који је 20-их протеран из Русије. „За Стаљина је Лењинова смрт била једини начин да рашчисти свој пут ка власти”, записао је Троцки.

Па ипак, текстови који подржавају верзију о томе да је Стаљин отровао Лењина популарни су само међу троцкистима. Већина научника се слаже да је Лењиново здравље пажљиво праћено и да почетком 20-их Стаљин није имао довољно политичке снаге да убије Лењина.

Прочитајте такође! Сви физички напади на Лењина: за живота и у смрти

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“