Односи између Лава Толстоја и његове жене Софије Берс почели су неуобичајено за 19. век.
Када је 34-годишњи граф Толстој запросио 18-годишњу Софију, желео је да између њих не буде тајни. Зато јој је пре свадбе дао дневнике у којима је описао своје претходне интимне односе са другим женама, између осталих и са сеоском слушкињом, са којом је имао и ванбрачно дете.
Софија је била у шоку када је из дневника сазнала за сексуалне експерименте свога мужа, али ипак није одустала од брака. „Све у његовој прошлости је толико ужасно за мене да мислим да никада нећу имати мира са њим“, написала је она. „Он ме љуби, а ја размишљам како ово њему није први пут да се заљуби. И ја сам раније била заљубљена, али сам све само замишљала, док је он стварно био са женама, живим и лепим“.
Много касније, када је већ превалила шездесету, Софија се вратила мужевљевим дневницима, али овога пута са опсесивном жељом да уклони све што би је могло искомпромитовати. Плашила се да ће је будући нараштаји памтити као омражену оштроконџу, јер ју је Толстој често критиковао и ругао јој се. Научници сматрају да је Толстој на Софијину молбу заиста уништио поједине фрагменте дневника.
Можда се све то одиграло због Толстојеве жеље да се „очисти“ од грехова из младости, па је изабрао младу и чедну жену из патријархалне породице у нади да ће она позитивно утицати на њега. Нажалост, није успео потпуно да се ослободи од навика стечених у младости – оне су га пратиле до краја живота.
Лав Толстој са женом Софијом, 1888. година, дневник Лава Толстоја.
Pixabay, TASS/SputnikЛав Толстој се целог живота борио са похотом. Не могу да победим похоту“, писао је у дневнику. „Тај порок ми је постао навика“. И на другом месту: „Морам да спавам са женама, иначе ме похота ни за тренутак не оставља на миру“.
Судећи по дневницима, Толстој је обожавао своју жену. „Нови услови породичног живота потпуно су ме одвојили од потраге за смислом живота“, писао је он. Али он је од Софије у брачном животу тражио много тога, можда и много секса. Довољно је рећи да му је она родила тринаесторо деце, мада је петоро умрло врло рано.
Жена Лава Толстоја Софија са децом Тањом и Серјожом, 1866.
Павел Балабанов/ИгнатовичТолстој јој је само додатно загорчавао рађање деце. Сваки пут када му је жена била трудна и није могла да спава са њим он се поново окретао сељанкама на својим поседима, где је као земљопоседник и гроф имао практично неограничену власт. На почетку брака он је обећао Софији: „Нећу имати ниједну жену у нашем селу, изузев ретких прилика које нећу тражити, али нећу ни избегавати“. Другим речима, врло учтиво јој је саопштио да ће сигурно бити таквих ситуација.
Али Толстој је своје проблеме приписивао жени: „То су две крајности – порив духа и моћ тела. Мучна је то борба. Не контролишем себе. Тражим разлоге: дуван, неуздржање, недовољан напор уобразиље. Али све је то смешно. Један је прави разлог – немам жену коју волим и која мене воли“. Па опет, у исто време је Толстој био веома везан за Софију, много је патио када се она мучила на порођају и ноћивао је крај њене постеље.
Толстој са женом Софијом; Толстој са ћерком на лечењу на Криму.
Getty Images, ArhiveСофија је писала мужу: „У целој овој збрци бити без тебе је исто што и остати без душе. Само ти можеш у све да унесеш поезију и шарм, и да све подигнеш на одређену висину. Тако се ја осећам. За мене је све мртво без тебе. Ја волим само оно... што ти волиш...“
Софијина осећања према Толстоју била су веома дубока. Можда је управо због тога њихов брак и опстао до самог краја. Вероватно су и друштвене норме одиграле неку улогу у томе, јер у 19. веку у Русији племкиња није увек могла да се разведе и да сачува свој углед, нарочито у племићким круговима.
Породица Толстој на окупу у Јасној Пољани; Софија Андрејевна Толстој, жена Лава Толстоја
Pixabay, ArchiveКада је дошла на Толстојево имање у Јасну Пољану, Софија била је врло непријатно изненађена сиромаштвом које је затекла. Морала је да се брине о свему, од посуђа до ћебади, о рачунима и одржавању куће и околних објеката.
И брига о деци је била препуштена њој. Толстој се понекад играо са децом, али је већином проводио време у писању или у сусретима са својим поштоваоцима и колегама. За то време је Софија учила децу да свирају и да се лепо понашају, облачила их је и хранила. Све је морала сама да ради јер је Толстој био против приватних васпитача и дадиља које је у то време имала већина племића. Он је сматрао да је све то мајчин посао.
Јасна Пољана је била велико и богато село са доста проблема. Сељаци су се обраћали земљопоседнику тражећи помоћ или позајмицу, жалили се на комшије... И то је све било на Софијиним плећима, као и сеоска болница чије је отварање она финансирала.
Поред свега тога, Софија је још била и мужевљева стенографкиња и секретарица, а и бринула се о издавању његових дела. Чак се тим поводом консултовала са Аном Достојевском, женом другог великог писца која се такође бринула о издавању мужевљевих романа. Софија је разумела нечитак Толстојев рукопис, преписала је и редиговала многа његова дела. Текст „Рата и мира“ је преписала седам пута.
* * *
Лав Толстој са женом Софијом на Криму око 1900. године; Софија Андрејевна 1905.
Getty Images, Галина Кисељова/Sputnik, ArchiveПред крај живота Толстој се посветио духовном учењу које га је одвојило од породице и Православне цркве. То је такође утицало на његове односе са женом. На пример, његово последње бекство од куће било је изазвано бригом коју му је она указивала, а он је сматрао да је то сувишно.
И поред нестабилног и понекад врло недружељубивог пишчевог односа према жени, у великој мери управо Софији треба да захвалимо за то што је Толстој искористио свој књижевни таленат и што су његова дела дошла до нас. С обзиром на извесну надменост коју је испољавао према људима око себе, Толстој би имао далеко мање времена за писање да му супруга није била толико вредна и пожртвована.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу