Како је совјетски војник ризиковао живот спасавајући немачку девојчицу уочи победе

Посетиоци Трептауер парка у Берлину неизоставно приђу грандиозном споменику високом 12 метара, посвећеном победи Совјетског Савеза у Другом светском рату. Бронзани војник стоји на остацима сломљеног кукастог крста држећи у једној руци спуштен мач, а у другој малу девојчицу.

Споменик совјетском војнику у Трептауер парку.

Christophe Gateau/Global Look Press

Споменик је симбол победе Црвене армије у борби за ослобођење Европе од нацизма, али мало је оних који знају да он одражава и конкретну ситуацију која се догодила у рату. У бронзи је овековечен водник Николај Масалов, као и подвиг који је он извршио.

Немогућа мисија

То се догодило пред сам завршетак рата, 30. априла 1945. године, када је 220. гардијски пук 79. стрељачке дивизије Црвене армије требало да се пробије у Тиргартен, стратешки важно подручје Берлина. И совјетска и немачка пешадија су чекале да се најпре оконча бомбардовање, после чега је требало да уследи знак за јуриш.

Водник Николај Масалов

Archive photo

Изненада у напетој тишини одјекну врисак детета које је звало мајку. Нико није могао да види где се дете налази, а глас је допирао однекуд са ничије земље која ће за неколико тренутака бити претворена у пакао на земљи.

Требало је нешто предузети. Први је реаговао Николај Масалов. Обратио се свом командиру: „Дозволите ми да спасем девојчицу, знам где је“. Официр му рече: „Нећеш проћи, водниче. Немци ће те убити“. Он одговори: „Проћи ћу, знам и како“.

Борбе на улицама Берлина.

Виктор Тјомин / Национални музеј републике Мариј Ел/russiainphoto.ru

Сведок Масаловљевог подвига био је маршал Василиј Чујков: „Немци су отворили митраљеску паљбу. Водник Масалов је пузио напред приљубљујући се уз асфалт. С времена на време се крио у плитким јамама које су направиле бомбе приликом експлозије. Опипао је сваки бусен и сваку пукотину на асфалту да не наиђе на мину. Прошао је кеј и нестао иза бетонираног зида речног канала. Ту је опет чуо дечији глас. Девојчица је тужно и упорно звала мајку. Тај глас као да је пожуривао Масалова. Тада гардиста устаде и усправи се. Био је висок и изгледао је моћно. На грудима му засија ордење. Таквог не могу да зауставе ни меци ни шрапнели“.

У једном тренутку се Масалов изгуби из видног поља. Прође неколико неизвесних минута, а онда одјекну његов глас: „Пажња! Покривајте ме ватром. Митраљез је лево, на балкону зграде са стубовима. Ућуткајте га!“

Учесник Великог отаџбинског рата, старији водник гарде Николај Иванович Масалов, чији је подвиг овековечен на берлинском споменику руском војнику.

Анатолиј Кузјарин/TASS

Док су га другови покривали ватром Масалов је пузећи стигао до девојчице. Испоставило се да јој је мајка рањена, а затим је подлегла ранама приликом покушаја да са ћерком побегне у Тиргартен. Николај однесе дете на безбедно место и врати се на положај, где се већ припремао јуриш.

Овековечен у бронзи

Када се 1946. године дошло на идеју да се у Берлину подигне споменик совјетском војнику ослободиоцу, изабран је Масаловљев лик и подвиг.

Занимљиво је да сам Николај није знао за овај споменик. Видео је касније његову слику на кутији од шибица и сетио се да је вајар Јевгениј Вучетић направио скицу његовог портрета убрзо после победе Совјетског Савеза.

Рад народног вајара СССР-а Јевгенија Вучетића у Трептауер парку – скулптура руског војника са огрнутим шињелом који у једној руци држи мач, а у другој спасену немачку девојчицу.

Алексеј Витвицки/Sputnik

Стаљин је лично замолио да се војнику у руку стави мач уместо митраљеза. Девојчица је извајана према лику ћерке берлинског команданта. Нажалост, покушаји да се пронађе девојчица коју је спасао Масалов нису уродили плодом.

Николај Масалов је током рата добио неколико признања, али никада није добио највишу награду – звање Хероја Совјетског Савеза.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!