По Таубмановим речима, позив је био подстакнут ситуацијом око Берлина који је после Другог светског рата подељен на два дела. Хрушчов је захтевао да САД, Велика Британија и Француска повуку трупе из Западног Берлина. У противном је СССР претио да ће препустити Источној Немачкој да контролише приступ западној половини града. Москва је такође изразила спремност да потпише сепаратни мировни споразум са Западним Берлином. Тако се могло догодити да цео град буде под контролом Источне Немачке, што није одговарало Американцима.
Председник САД Двајт Ајзенхауер дуго није хтео да попусти по овом питању, али је тензија толико порасла да се већ страховало од могућег рата.
„Тензија је попустила тако што је Ајзенхауер позвао Хрушчова да посети САД. Позив је важио под условом да се постигне споразум око Берлина. Међутим, услед једне чудне околности тај услов није поменут у позивном писму које је стигло до Хрушчова, тако да је генерални секретар ЦК КПСС био зачуђен, али се обрадовао позиву да посети САД“, преноси агенција РИА „Новости“ Таубманове речи.
Грешку је, каже он, направио заменик државног секретара Роберт Марфи, који је требало да у Њујорку преда позив првом заменику председника Савета министара СССР-а Фролу Козлову који је дошао на отварање совјетске изложбе. Дипломата је то учинио али из неког разлога није поменуо Ајзенхауеров услов.
„Председник је био врло узнемирен и потресен. Рекао је Марфију да ће сада морати да одржи сусрет који му је непријатан и да не зна ради чега се састаје са Хрушчовом. Било му је много криво због те грешке, ... али можда се надао да ће у току посете постићи неки напредак у преговорима са Хрушчовом“, испричао је Таубман.