Како је од Берлинског зида направљена Гвоздена завеса

Reuters
Стотине хиљада људи су покушавале да пређу преко Берлинског зида за непуне три деценије његовог постојања. Око 5.000 је у томе успело, док је преко стотину људи изгубило живот у том покушају.

Берлин, подељени град.

1. Пре него што је саграђен Берлински зид, који ће временом постати главни симбол Хладног рата, житељи овога града су без већих проблема прелазили демаркациону линију између Источног и Западног Берлина. Свакодневно је пола милиона Немаца прелазило ту границу у оба смера. Преко 50.000 грађана Источне Немачке је сваког јутра одлазило на посао у западни део града, где су плате биле далеко веће, а увече се враћало кући, где су цене биле далеко ниже.

Источна Немачка. Изградња зида. Мајке са децом одвојене бодљикавом жицом. Берлин, август 1961.

2. Нису се сви, међутим, враћали кући. Многима је више одговарало да остану на развијенијем Западу. Око 207.000 источних Немаца је напустило земљу 1961. године, а само у јулу те године се преко 30.000 људи заувек преселило у Западни Берлин. Бежали су већином млади образовани стручњаци, тако да се економија Источне Немачке убрзо суочила са озбиљним проблемима.

Источна Немачка, Берлин. Изградња зида.

3. Због тога је руководство Источне Немачке одлучило да затвори границу. Када је ту идеју одобрила и Москва, чији су односи са НАТО-ом у то време били (благо речено) у прекиду, почела је изградња фамозног зида. Зид је званично проглашен за бедем антифашистичке одбране, а фактички је служио само да спречи егзодус становништва из Источне Немачке.

Деца испред Берлинског зида на Себастијанштрасе, Берлин, Кројцберг, око 1964.

4. У јутарњим часовима 13. августа 1961. године Берлинци су запрепашћено посматрали како војска и полиција Источне Немачке истовара бетон, бодљикаву жицу, лопате и камене блокове. Совјетске трупе у Немачкој подигле су борбену готовост. „Породичне везе су покидане, људи више нису могли слободно да се крећу из једног дела града у други“, сећа се Бригите Квајзер, која је била сведок тих догађаја.

Немачка, Берлински зид током 1970-их.

5. Изградња Берлинског зида је трајала скоро 15 година. Када је био „најјачи“ зид је био висок 3,5 метара и дугачак 155 километара (од тога је 127,5 км зида било заштићено струјом или звучним алармом), имао је 302 стражарске куле, 250 кућица за псе, 20 бункера и 11.000 војника на стражи.

Немачка, Берлин. Дизање у ваздух Цркве помирења у улици Бернауер.

6. По завршетку изградње испоставило се да је зид удаљен само неколико метара од Цркве помирења у улици Бернауер. Црква са тако симболичним називом била је затворена за парохијане. Стражари су је користили да из ње прате покушаје бекства. Због тога су ову цркву многи третирали као симбол раскола земље па је 1985. године дигнута у ваздух по налогу руководства Источне Немачке.

Берлинска пруга, Немачка.

7. И на земљи је било одређених проблема, а испод земље уопште није било лако повући границу. Поједине станице метроа Западног Берлина биле су на територији Источне Немачке. Када је направљен зид те станице су затворене изузев једне која је служила за везу између одвојених делова града. Та станица у Фридриховој улици постала је гранични прелаз.

Изградња зида. Источни Берлин. Источнонемачка полиција контролише грађане који живе близу границе.

8. Берлински зид, као и Гвоздена завеса у целини, поделио је Немачку на две половине и покидао све везе између људи са једне и друге стране. Ако је неко хтео да посети рођаке, пријатеље или ближње у Западном Берлину морао је да има дозволу коју је било скоро немогуће добити. А ако се усуди да незаконито пређе преко зида онда ризикује да буде ухваћен и осуђен на 10 година затвора, а стражари су могли и да га убију на лицу места као „издајника“.

Источнонемачки полицајац Конрад Шуман прескаче бодљикаву жицу.

9. И поред толике опасности источни Немци никада нису одустајали од покушаја да побегну на Запад. Штавише, стражари су били први на списку заинтересованих. Преко 1.300 њих је побегло у западни Берлин док зид још није био завршен и добро чуван. Један од првих и најпознатијих бегунаца био је Ханс Конрад Шуман. Он је побегао 15. августа 1961. и чак је фотографисан за време бекства. Та фотографија је одмах постала чувена у свету.

Два источнонемачка полицајца и цивил посматрају двогледом Западни Берлин за време изградње Берлинског зида.

10. Убрзо су, међутим, биле постављене нове баријере које су могле бити уклоњене само заједничким напором неколицине војника. И од тада су бирани само најлојалнији стражари у које се имало највише поверења.

Немачка глумица Нана Остен (лево) у улози Рите, другарице бегунца из Источне Немачке у сцени из филма „Данас у Берлину“ редитеља Пјера Виварелија, 1962. Са десне стране су глумци који играју западноберлинске полицајце и представнике источнонемачке народне полиције.

11. За непуних 30. година, колико је зид постојао, преко њега је на Запад побегло више од 5.000 људи. Бегунци су прескакали зид, копали испод њега тунеле, пливали по каналима, крали аутомобиле и камионе, и киднаповали возове којима су пробијали капије и слабије делове зида. Чак су правили и балоне помоћу којих су планирали да прелете преко зида.

Бекства и покушаји бекства из Источне Немачке. Источнонемачки полицајац после бекства 19-годишњег Волфганга Енгелса у Западни Берлин помоћу оклопног транспортера.

12. Војник Волфганг Енгелс је 17. априла 1963. запосео оклопни транспортер и залетео се њиме у бетонски зид узвикујући: „Ја одлазим на Запад. Хоће ли неко са мном?“. Возило није могло да пробије зид тако да су источнонемачки граничари отворили ватру на Енгелса и два пута га погодили. Иако рањен, ипак је успео да се докопа друге стране зида. 

Фотографија Криса Гифроја са белом ружом може се видети у прозору Спомен-центра жртвама Берлинског зида на бившем брисаном простору у улици Бернауер. Крис Гифрој је убијен пре 30 година у покушају да прескочи Берлински зид. Био је то последњи бегунац који је погинуо услед примене ватреног оружја.

13. Нису сви бегунци имали среће. Источнонемачки стражари су побили 136 људи током постојања Берлинског зида. Последњи убијени у покушају бекства на запад био је 20-годишњи Крис Гифрој. Било је то 6. фебруара 1989.

На фотографији направљеној 6. јуна 1987. виде се људи окупљени испред зграде Рајхстага у тадашњем Западном Берлину на концерту британског музичара Дејвида Боувија.

14. Певач Дејвид Боуви је 1987. године одржао концерт у Западном Берлину. Народ иза зида није могао да види његов наступ али су сви певали заједно са њим. „То је био својеврсни двоструки концерт подељен зидом. Чули смо њихово бодрење са друге стране, чули смо како певају заједно са нама. Боже, чак и сад сам потресен. То ми је сломило срце. Никада у животу нисам радио ништа слично и вероватно нећу више никада. Када смо певали ’Хероје’, то је заиста звучало као химна и више је личило на молитву“, сећао се Боуви. 

Људи на Берлинском зиду.

15. Берлински зид је направљен по благослову Совјетског Савеза и срушен је заједно са њим. У радикалним политичким променама током Перестројке ова земља је изгубила контролу над својим европским сателитима. У лето 1989. године Мађарска је отворила своју границу са Аустријом, чиме је фактички срушена Гвоздена завеса, а Берлински зид више није имао никакву функцију.

Грађани Западног Берлина испред Берлинског зида 11. новембра 1989. посматрају како источнонемачки граничари руше део Берлинског зида како би направили нови гранични прелаз близу Постдамског трга. Два дана раније је Гинтер Шабовски изјавио да ће источни Немци од поноћи моћи слободно да напусте земљу.

16. За разлику од мађарских колега, источнонемачко руководство није било отворено за либерализацију. Паралисана масовним протестима и нередима, Источна Немачка је затражила совјетску помоћ. Међутим, Михаил Горбачов није желео да поквари развој односа са Западом и одбио је да пружи економску и војну помоћ Источној Немачкој. Штавише, посаветовао је њеном руководству да покрене реформе.

Немачка, Берлин. Заљубљени пар седи на зиду.

17. Без совјетске заштите Берлински зид није могао дуго опстати. Гомиле грађана Источне Немачке су 9. новембра 1989. године почеле да га демонтирају како би успоставиле везу са Западним Берлином. Званични радови на уклањању Берлинског зида почели су тек 13. јуна наредне године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“