Десет чињеница о човеку који је припојио Крим

1. Постао је успешан захваљујући својој памети, а не богатству

Григориј Потемкин је био син пензионисаног мајора из Смоленске губерније. Будући кнез је имао седам година када му је отац умро. Потемкина је васпитала мајка. Она га је уписала у гимназију при Московском универзитету. После годину дана студирања добио је медаљу за успех у наукама, а након две године је убројан међу најбоље студенте. Није, додуше, завршио факултет, али је привукао пажњу двора и почео да служи у коњичкој гарди.

2. Његов изглед и карактер су допринели да постане славан

„Био је високог раста, складно грађен, са јаким мишићима и високим грудима. Имао је орловски нос, високо чело, лепо заобљене обрве, пријатне плаве очи, прелепу боју лица са мало нежног руменила, меку и увијену светлу косу, равне и заслепљујуће беле зубе“ – тако Потемкина у најбољим годинама описује његов биограф, историчар Василиј Огарков. Поред хармоничног изгледа Потемкин је био и веома снажан. И никада се није плашио потешкоћа. „Знам за потешкоће али волим да радим са људима који савладавају потешкоће“, говорио је касније.

„Веома је храбар – под непријатељском паљбом он стане и мирно издаје наређења“, написао је о Потемкину аустријски дипломата, гроф Карло Лињ. „Врло је сабран када очекује опасност, али се усред опасности радује, а усред разонода му је досадно... Са генералима он разговара о богословљу, а са архијерејима о рату“.

Потемкин је, наравно, био врло популаран међу женама, а био је заљубљен у Катарину Велику, најмоћнију жену свога доба.

3. Он је можда склопио брак са императорком Катарином Великом

Григориј Потемкин је био први међу људима које је Катарина II фаворизовала. Њега је царица највише поштовала и са њим била најблискија. Увек се причало да су они склопили тајни брак. Према руском обичају, императорка није могла да се уда за човека који је припадао толико различитом социјалном слоју. Наиме, она је била царица а он племић који није припадао значајнијем роду. Потемкин јесте средином 1770-их већ био генерал-ађутант и поседовао огромна имања, али је све то стекао током живота а не захваљујући племићком пореклу. Уосталом, чак и да је припадао угледном племићком роду, ипак није имао царске крви, што значи да се императорка званично није могла удати за њега. Без обзира на све то, они су дуго живели у Зимском дворцу баш као да су муж и жена. Потемкинове одаје су биле одмах изнад царичине спаваће собе. Само он је могао да уђе у њене одаје у свако доба без позива. Императорка му се у писмима обраћала речима: „Мој драги мужу...“, а себе називала женом, супругом.

4. Задржао је „простачке“ манире и поред високе функције

„Први ноктогриз империје“, помало заједљиво је за њега говорила Катарина Велика. Он је заиста грицкао нокте када се замисли. Није могао да се одвикне од тога чак и када је постао други човек Руске империје. Волео је простонародну храну – пирошке, каше и сирово поврће. Ту храну је стално држао у својим одајама. У приватним писмима и разговору са потчињенима није штедео псовке. Са друге стране, када се радило о каријери, Потемкин је био беспрекорно одевен и отмено учтив.

5. Чак и када више није био најближи Катаринин сарадник, Потемкин је и даље био њен пријатељ и саветник

Потемкин је 1774. именован за губернатора новоформиране Новоросијске губерније. Самим тим више није био толико близак са Катарином и тешко је поднео ту одвојеност. Али управо он је 1775. представио Катарини свог службеника Петра Завадовског који је постао царичин секретар и најближи сарадник. Потемкин се и даље дописивао са Катарином поводом послова од државне важности и био њен главни саветник. „Теби нико није раван“ – написала му је она. Потемкин је имао доста важних послова: управљао је Новорусијом и руководио припајањем Крима, а 1775. је покренуо реформу армије.

6. Укинуо је перике и плетенице у армији

Потемкин је био прави ратник. Он је знао колико је важно да војник буде растерећен. Војници су пре реформе морали да носе перике и плетенице увијене око челичне жице. Потемкин је писао: „Правити локне, наносити пудер, уплитати косу – зар је то војнички посао? Војници немају личне слуге!“ Он је укинуо војницима ту обавезу. После тога су перике и плетенице носили само официри.

Потемкин је такође наредио да се промени униформа. Уместо дворедних вунених мундира и каишева који су стезали струк (таква униформа је лепо изгледала али је била врло неудобна) увео је обичне шалваре, мундире и чизме. Уместо лепо обликованих шешира војници су почели да носе практичне шлемове. Најважније је, међутим, било поштовање војника. Потемкин је забранио да се војници користе за приватне радове и више пута је подсећао да официри морају бити човечни према војницима. Бринуо се о здрављу војника, знајући да у рату више људи умре од прљавштине и болести него од метака и ђулади.

7. Он је припојио Крим Руској империји

Као губернатор Новорусије Потемкин је направио план припајања Крима који се граничио са њом. После победе над Османлијским царством 1774. године, у чему је непосредно учествовао и Потемкин, Кримски канат је добио слободу у складу са мировним споразумом. Турци, међутим, нису журили да повуку са Крима своје трупе. Руси су под Потемкиновим руководством у дугогодишњем периоду успели да се без проливања крви договоре са Турцима и становницима Крима и припоје полуострво Русији. Григориј Потемкин је 1873. године лично представљао Руску царевину када су се кримски великаши и обични људи на равном врху планине Ак Каја (Бела стена) заклели на верност руској круни. За припајање Крима Потемкин је добио чин фелдмаршала.

8. Организовао је путовање Катарине Велике на Крим

Потемкин је 1787. године организовао путовање 57-годишње императорке на Крим. Био је то догађај невероватних размера. Заједно са Катарином је путовао читав двор, тј. око 3.000 људи! У царском конвоју је било 14 кочија, 124 саоница са арњевима и још 40 резервних саоница. Катарина је путовала у кочијама за 12 особа са запрегом од 40 коња. Пратили су је дворани, слуге и представници страних дипломатских мисија.

Царичин пут је готово целом дужином био осветљен бакљама или упаљеним бурадима (а путовање је почело у зиму). На свим већим станицама су је дочекивали генерал-губернатори, а на Криму се Катарини придружио цар Светог римског царства Јосиф II. Царица је провела 12 дана на Криму. После овог путовања је Потемкину доделила титулу кнеза од Тавриде.

9. Он је за императорку формирао „чету амазонки“

Потемкин је 1787. испричао Катарини како су се Грци на Криму заједно са својим женама храбро борили против Турака. Катарина није могла лако да поверује у ту причу па је Потемкин обећао да ће јој пружити доказе храбрости тих жена. Стога је наредио да се формира чета од 100 ратника женског пола. Ту наредбу је добио начелник Балаклавског грчког батаљона, војне јединице коју су чинили Грци пребегли из Османлијског царства. „Амазонска чета“ је формирана од жена и ћерки тих ратника. Капетан чете је била 19-годишња Јелена Сарандова, прва жена-официр у руској армији.

Припаднице новоформиране јединице су прошле интензивну обуку у јахању, мачевању и гађању, да би 24. маја 1787. године „амазонска чета“ дочекала Катарину у селу Кадикеј. „Амазонке“ су биле на коњима, одевене у лепу униформу – сукње од кадифе боје малине и женске блузе зелене боје. И сукње и војничке блузе су биле опшивене траком са златим везом. На главама су носиле беле турбане са позлаћеним шљокицама и нојевим пером. Царица је била веома задовољна. „Амазонска чета“ је пратила Катарину на путовању Кримом, а по завршетку путовања је расформирана. „Амазонке“ нису учествовале ни у једној бици.

10. Умро је далеко у пољу, као прави ратник

Потемкин је имао 52 године када је 1791. у Јашију водио мировне преговоре са Турцима, завршавајући тако још један рат Русије са Османлијским царством. На путу из Јашија у Николајев изненада му је позлило. Наредио је да га изнесу из кочија. Умро је фактички у пољу.

Катарина је била дубоко потресена Потемкиновом смрћу. „Умро је мој ученик, мој пријатељ, може се рећи идол, кнез Потемкин од Тавриде!“, написала је. Потемкинови посмртни остаци сахрањени су у Храму Свете Катарине у Херсону.