„Селфи“ испред божићне јелке. Јарослављ 1910-1913.
Георгиј Неситов/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије1) Руси много воле да се госте и имају леп обичај да позивају пријатеље на гозбу, и то са великим задовољством. Ево како су пре више од 100 година изгледале празничне трпезе у различитим регионима Руске империје.
Празнична трпеза у викенд-кући изван града током 1910-их.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије2) Увек је било много разлога да се организује ручак са много гостију, почев од верских празника преко рођендана до свадби.
Јубилеј глумца Константина Варламова, Санкт Петербург, између 1910. и 1915. године.
Јосиф Шнејдер/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије3) Домаћини су увек припремали најбоља јела, која нису могли сваки дан себи да приуште, и често по необичним рецептима.
Прослава Масленице, Орловска област, Јелец 1903.
Иван Клименко/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије4) У Руској империји је главни празник био Божић, а не Нова година као данас. Руси су тада китили божићну јелку, куповали божићне поклоне деци и, наравно, припремали божићну трпезу – то су радили чак и сиромаси. За Божић се увек спремало нешто специјално: кавијар, пита, риба, салата, вино, итд.
„Селфи“ испред божићне јелке. Јарослављ 1910-1913.
Георгиј Неситов/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије5) За Васкрс је свака породица у Русији пекла традиционални „кулич“, који је уочи празника освештаван у храму. Јаја су фарбана у луковини. Прављена је и посластица „пасха“ – слатки крем-сир са сувим грожђем у облику пирамиде. И још много тога, у зависности од финансијских могућности домаћина и кулинарских вештина домаћице.
Породица Осипов за васкршњом трпезом. Муром, Владимирска област, током 1900-их.
Музеј историје и уметности градаМурома6) Током лета су се редовно приређивали ручкови у викенд-кући изван града. Трпеза је постављана у дворишту, са лепим столњаком и великим самоваром насред стола.
Писац Лав Толстој са породицом и пријатељима у Тулској области, Јасна Пољана 1888.
С. Абамелек-Лазарев/Државни музеј Л. Н. Толстоја7) Руси су радије пили чај него било које друго пиће. А уз чај увек иду слаткиши и пријатни разговори.
Композитор Петар Чајковски са музичарима у Грузији, Тифлис, јун-децембар 1889.
Јосиф Андроников/Музеј-имање П.И. Чајковского8) Имућније породице су користиле сличне прилике да покажу своје богатство, наручујући скупу храну из Европе и украшавајући трпезу.
Празнична трпеза у вили „Пенати“, Санкт Петербург 1904-1909.
Карл Була/Централна државна архива филмске и фото документације Санкт Петербурга9) У ресторанима тадашње руске престонице често су организовани гала ручкови. Ту је мени увек био веома отмен. Један од таквих ресторана је био „Мали Јарославец“ на Великој морској улици, где су чести гости били познати руски писци (од Чехова до Мамин-Сибирјака). Тамо се могла наручити чорба од кечиге и јагњетина са хељдом.
Свечани ручак поводом 50-годишњице Књижевног фонда. Ресторан „Мали Јарославец“, Санкт Петербург, 8. новембар 1919.
Карл Була/Централна државна архива филмске и фото документације Санкт Петербурга10) Омладина је, као и данас, приређивала вечере уз музику. Гости који су умели да свирају гитару и клавир постајали су звезде вечери.
Фотографија из 1910-их.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографијеТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу