Деца у Јалти, 1910.
Петар Веденисов/МАММ/МДФ/Russia in photo1) Прве фотографије у боји појавиле су се у Руској империји крајем 19. века и већином су обојене ручно. Нажалост, сачувано је само неколико таквих снимака.
Новодевичји манастир, Москва, око 1890.
Петар Павлов/МАММ/МДФ/Russia in photo2) Сви ови непоновљиви призори су забележени на размеђу 19. и 20. века у различитим регионима Русије.
Црвени трг током 1900-их.
Петар Павлов/МАММ/МДФ/Russia in photo3) Захваљујући бојама не види се бели папир који је после извесног времена постајао жут.
Код куме. Малорусија током 1900-их.
МАММ/МДФ/Russia in photo4) На папир је благо наношена зелена или ружичаста боја, у зависности од ефекта који је требало постићи, а затим су додаване анилинске боје.
Невски проспект. Поглед из ресторана „Лежен“. 1900-1907.
МАММ/МДФ/Russia in photo5) Фотограф Петар Павлов је сачувао десетак фотографија центра Москве са објектима којих данас више нема.
Владимирска капија Китај-града (16. век) и капела светог Пантелејмона (19. век) између Никољске улице и Лубјанског трга. Оба објекта су срушена 1934. године. Фотографија је направљена крајем 1900-их.
Петр Павлов/МАММ/МДФ/Russia in photo6) Павловљев објектив је забележио најважније догађаје у граду, на пример крунисање цара Николаја II, откривање споменика императору Александру II и народна весеља.
Улица Мала Дмитровка током 1890-их. Ова трамвајска линија је постојала до 1953.
Петр Павлов/МАММ/МДФ/Russia in photo7) Фотографисање у боји се појавило тек почетком 1900-их. Поједини фотографи су примењивали аутохроматски процес браће Лимијер (када се фотографише кроз црвени, зелени и плави филтер).
Деца породице Козаков. Никољско имање у Симбирској области (данас Уљановск), 1910.
Петар Веденисов/МАММ/МДФ/Russia in photo8) Највећи допринос развоју руске фотографије у боји дао је хемичар Сергеј Прокудин-Горски. Он је 1905. године патентирао сложени процес добијања колор фотографије и направио највећу колекцију фотографија у боји на којима је приказана Руска империја.
Сиротице, 1905.
Сергеј Прокудин-Горски/МАММ/МДФ/Russia in photo9) Прокудин-Горски је фотографисао Лава Толстоја, Фјодора Шаљапина и друге познате личности свога доба. Неколико пута је фотографисао самога себе.
Прокудин-Горски поред водопада Кивач, Олоњецка губернија, 1915.
Библиотека Конгреса10) Он је од 1909. до 1915. путовао кроз Русију и фотографисао старе храмове, градове, природу и свакодневицу руског села. После револуције је напустио Русију поневши са собом већину фотографија. Сада се оне чувају у Библиотеци Конгреса САД.
Крим током 1900-их.
Сергеј Прокудин-Горски/МАММ/МДФ/Russia in photoСвако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу