Историја СССР 50-их у фотографијама: Од осуде Стаљиновог култа личности до истраживања свемира

1. Совјетска војска у Северној Кореји

Амерички Ф-86 напада совјетски МиГ-15 изнад Кореје (1952-1953)

National Museum of the U.S. Air Force

Совјетски Савез је активно иако не отворено подржавао Северну Кореју у рату против њеног јужног суседа, како оружјем и муницијом, тако и војним стручњацима, посебно пилотима који су одмеравали снаге са Американцима на другој страни. 

Сазнајте још: Корејски рат: Како је МиГ-15 зауставио америчку надмоћ на небу

2. Први совјетски спортисти на Олимпијским играма

XV Летње олимпијске игре у Хелсинкију 1952. Совјетска штафета 4x100m је освојила бронзу.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

Први пут у историји 1952. године Совјетски Савез је учествовао на Олимпијади. Совјетски спортисти су у Хелсинкију освојили 71 медаљу (22 златне, 30 сребрних и 19 бронзаних) и постали друга најуспешнија репрезентација. 

Сазнајте још: Како су бивши затвореници концентрационих логора освајали прва злата за СССР на Олимпијади 1952.

3. Смрт Стаљина

Стаљинова сахрана

Martin Manhoff

На последњи починак Јосифа Стаљина (преминуо 5. марта 1953.) испратило је неколико десетина хиљада људи. Настао је и људски стампедо који је такође однео животе, али тачан број жртава је остао непознат. 

4. Основан КГБ

Школа радио-телеграфије, 1958.

TASS

КГБ или Комитет државне безбедности СССР се појавио 1954. године и преузео унутрашње и спољашње безбедносне функције.

Сазнајте још: Најопаснији совјетски шпијун у акцији

5. Прва совјетска нуклеарна електрана

Обнинска нуклеарна електрана, прва у свету

Sputnik

1954. године почела је са радом прва совјетска и светска нуклеарна електрана у Обнинску, 115 км од Москве. 

6. Хрушчов сади кукуруз

Getty Images

Средином педесетих година одушевљен достигнућима америчке пољопривреде генерални секретар ЦК КПСС Никита Хрушчов засејао је кукурузом четвртину обрадиве земље СССР-а. Кукуруз је пре свега гајен као сточна храна, у жељи да се на тај начин реши проблем несташице производа од меса. Кампања се завршила тако што је земља имала мањак и меса, и млека и хлеба. 

7. Варшавски пакт

Getty Images

Совјетски Савез није реаговао на појаву НАТО-а све до 1955. године, када се Савезна  Република Немачка (СРН или Западна Немачка) прикључила алијанси. Било је то директно кршење Потсдамског споразума према којем је Немачка требало да остане разоружана. Западна Немачка је 9. маја званично постала чланица НАТО-а, а само пет дана касније, 14. маја, социјалистичке земље су потписале Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, познат као Варшавски пакт. Тако је рођен „Совјетски НАТО”. 

Сазнајте још: Колико je моћан био „совјетски НАТО”?

8. Дестаљинизација и нова ера позната као „отопљавање“

Газета Известия

Последњег дана 20. Конгреса Комунистичке партије, 25. фебруара 1956. године, Хрушчов је одржао ненајављени говор „О култу личности и његовим последицама”, у којем је оштро осудио Стаљиново наслеђе. Милиони совјетских грађана су први пут чули за Стаљинове организоване масовне репресије и то је био за њих шок. Уследило је такозвано отопљавање у совјетском друштву. 

Сазнајте још: Предвидео Хирошиму, нервирао нацисте, дао име новој совјетској ери: 5 чињеница о Иљи Еренбургу

9. Побуна у Мађарској

Совјетски тенкови у Будимпешти

Getty Images

1956. године букнуо је Мађарски устанак, који је наследник Леонида Брежњева Јуриј Андропов окарактерисао као „контрареволуционарни антисоцијални бунт“. Он је подржао идеју да се мађарској социјалистичкој власти помогне слањем трупа. Њихов долазак је помогао да се сачува мађарски социјализам. У конфликту је погинуло преко 2.500 људи.

10. Светски фестивал младих и студената

Иван Шагин/Sputnik

Светски фестивал младих и студената одржан у Москви 1957. био је тек шести по реду, али сигурно најважнији. Млади борци за мир и класну равноправност из више земаља света организовали су сличне фестивале од 1947. и претежно у земљама Источног блока. Али Шести фестивал у Москви оборио је све рекорде посећености - 34.000 гостију из 131 земље света! Захваљујући том фестивалу Совјети су и сами сазнали какав је свет са друге стране границе. 

Сазнајте још: Близак сусрет лета '57: Како су Совјети сазнали за фармерке и рокенрол

11. Лансиран први вештачки сателит

Јаков Берлинер/Sputnik

Човечанство је 4. октобра 1957. године ступило у космичку еру јер је тада лансиран први сателит „Спутњик 1“. Совјетски сателит се могао видети двогледом од заласка до изласка сунца. „Спутњик“ је слао на Земљу радио-сигнале довољне јачине да их могу хватати радио-аматери и био је 10 пута већи од првог планираног америчког сателита „Explorer“. 

12. Случај Бориса Пастернака

Корнелл Капа/Собрание семьи Пастернаков

После вишедеценијског труда познати руски писац Борис Пастернак је 1956. завршио свој најпознатији роман „Доктор Живаго“, епску причу о љубави и патњи. Дело је одступало од званичне херојско-радничке естетике. Совјетске власти нису дозволиле да се роман штампа, али је рукопис тајно пренесен у Италију. На крају је завршио у рукама ЦИА. То што многи нису знали јесте да је управо америчка агенција објавила прво издање на руском језику и представила га на Светској изложби у Бриселу 1958.

Сазнајте још: Роман као оружје: „Доктор Живаго“ у шпијунској игри

13. Прва посета једног совјетског лидера Сједињеним Државама

AP

15. септембра 1959. године први пут у историји СССР генерални секретар ЦК КПСС је посетио Америку. Хрушчов је провео две недеље у Њујорку, Лос Анђелесу, Вашингтону, Питсбургу и Сан Франциску. 

Сазнајте још: Зашто је маршал Жуков био једини совјетски грађанин који је могао да пије кока-колу

14. „Стиљаги“, први совјетски хипстери

Валериј Шустов/Sputnik

Стиљаги су били совјетски хипстери. Облачили су се елегантно, слушали западну музику и добијали батине само зато што не личе на радничку класу.

Сазнајте још: Како су се совјетски бајкери разликовали од западних оригинала

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!