Историја СССР 50-их у фотографијама: Од осуде Стаљиновог култа личности до истраживања свемира

Иван Шагин/Sputnik
1950-их Совјетски Савез је ушао у доба делимичне либерализације, ослабљене цензуре и масовне рехабилитације жртава репресије. Биле су то велике промене после Стаљинове бруталне ере.

1. Совјетска војска у Северној Кореји

Амерички Ф-86 напада совјетски МиГ-15 изнад Кореје (1952-1953)

Совјетски Савез је активно иако не отворено подржавао Северну Кореју у рату против њеног јужног суседа, како оружјем и муницијом, тако и војним стручњацима, посебно пилотима који су одмеравали снаге са Американцима на другој страни. 

Сазнајте још: Корејски рат: Како је МиГ-15 зауставио америчку надмоћ на небу

2. Први совјетски спортисти на Олимпијским играма

XV Летње олимпијске игре у Хелсинкију 1952. Совјетска штафета 4x100m је освојила бронзу.

Први пут у историји 1952. године Совјетски Савез је учествовао на Олимпијади. Совјетски спортисти су у Хелсинкију освојили 71 медаљу (22 златне, 30 сребрних и 19 бронзаних) и постали друга најуспешнија репрезентација. 

Сазнајте још: Како су бивши затвореници концентрационих логора освајали прва злата за СССР на Олимпијади 1952.

3. Смрт Стаљина

Стаљинова сахрана

На последњи починак Јосифа Стаљина (преминуо 5. марта 1953.) испратило је неколико десетина хиљада људи. Настао је и људски стампедо који је такође однео животе, али тачан број жртава је остао непознат. 

4. Основан КГБ

Школа радио-телеграфије, 1958.

КГБ или Комитет државне безбедности СССР се појавио 1954. године и преузео унутрашње и спољашње безбедносне функције.

Сазнајте још: Најопаснији совјетски шпијун у акцији

5. Прва совјетска нуклеарна електрана

Обнинска нуклеарна електрана, прва у свету

1954. године почела је са радом прва совјетска и светска нуклеарна електрана у Обнинску, 115 км од Москве. 

6. Хрушчов сади кукуруз

Средином педесетих година одушевљен достигнућима америчке пољопривреде генерални секретар ЦК КПСС Никита Хрушчов засејао је кукурузом четвртину обрадиве земље СССР-а. Кукуруз је пре свега гајен као сточна храна, у жељи да се на тај начин реши проблем несташице производа од меса. Кампања се завршила тако што је земља имала мањак и меса, и млека и хлеба. 

7. Варшавски пакт

Совјетски Савез није реаговао на појаву НАТО-а све до 1955. године, када се Савезна  Република Немачка (СРН или Западна Немачка) прикључила алијанси. Било је то директно кршење Потсдамског споразума према којем је Немачка требало да остане разоружана. Западна Немачка је 9. маја званично постала чланица НАТО-а, а само пет дана касније, 14. маја, социјалистичке земље су потписале Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, познат као Варшавски пакт. Тако је рођен „Совјетски НАТО”. 

Сазнајте још: Колико je моћан био „совјетски НАТО”?

8. Дестаљинизација и нова ера позната као „отопљавање“

Последњег дана 20. Конгреса Комунистичке партије, 25. фебруара 1956. године, Хрушчов је одржао ненајављени говор „О култу личности и његовим последицама”, у којем је оштро осудио Стаљиново наслеђе. Милиони совјетских грађана су први пут чули за Стаљинове организоване масовне репресије и то је био за њих шок. Уследило је такозвано отопљавање у совјетском друштву. 

Сазнајте још: Предвидео Хирошиму, нервирао нацисте, дао име новој совјетској ери: 5 чињеница о Иљи Еренбургу

9. Побуна у Мађарској

Совјетски тенкови у Будимпешти

1956. године букнуо је Мађарски устанак, који је наследник Леонида Брежњева Јуриј Андропов окарактерисао као „контрареволуционарни антисоцијални бунт“. Он је подржао идеју да се мађарској социјалистичкој власти помогне слањем трупа. Њихов долазак је помогао да се сачува мађарски социјализам. У конфликту је погинуло преко 2.500 људи.

10. Светски фестивал младих и студената

Светски фестивал младих и студената одржан у Москви 1957. био је тек шести по реду, али сигурно најважнији. Млади борци за мир и класну равноправност из више земаља света организовали су сличне фестивале од 1947. и претежно у земљама Источног блока. Али Шести фестивал у Москви оборио је све рекорде посећености - 34.000 гостију из 131 земље света! Захваљујући том фестивалу Совјети су и сами сазнали какав је свет са друге стране границе. 

Сазнајте још: Близак сусрет лета '57: Како су Совјети сазнали за фармерке и рокенрол

11. Лансиран први вештачки сателит

Човечанство је 4. октобра 1957. године ступило у космичку еру јер је тада лансиран први сателит „Спутњик 1“. Совјетски сателит се могао видети двогледом од заласка до изласка сунца. „Спутњик“ је слао на Земљу радио-сигнале довољне јачине да их могу хватати радио-аматери и био је 10 пута већи од првог планираног америчког сателита „Explorer“. 

12. Случај Бориса Пастернака

После вишедеценијског труда познати руски писац Борис Пастернак је 1956. завршио свој најпознатији роман „Доктор Живаго“, епску причу о љубави и патњи. Дело је одступало од званичне херојско-радничке естетике. Совјетске власти нису дозволиле да се роман штампа, али је рукопис тајно пренесен у Италију. На крају је завршио у рукама ЦИА. То што многи нису знали јесте да је управо америчка агенција објавила прво издање на руском језику и представила га на Светској изложби у Бриселу 1958.

Сазнајте још: Роман као оружје: „Доктор Живаго“ у шпијунској игри

13. Прва посета једног совјетског лидера Сједињеним Државама

15. септембра 1959. године први пут у историји СССР генерални секретар ЦК КПСС је посетио Америку. Хрушчов је провео две недеље у Њујорку, Лос Анђелесу, Вашингтону, Питсбургу и Сан Франциску. 

Сазнајте још: Зашто је маршал Жуков био једини совјетски грађанин који је могао да пије кока-колу

14. „Стиљаги“, први совјетски хипстери

Стиљаги су били совјетски хипстери. Облачили су се елегантно, слушали западну музику и добијали батине само зато што не личе на радничку класу.

Сазнајте још: Како су се совјетски бајкери разликовали од западних оригинала

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“