Цар-тенк: Зашто највећи тенк у историји није стигао до фронта?

Средином Првог светског рата (1914-1918) Русија је могла добити тенк висок као двоспратна зграда, са уграђеним топовским оруђима која би сваку тврђаву претворила у прах и пепео.

За разлику од „џиновског јајета“ или тенка „Обој“, овај пројекат је реализован 1915. године у подмосковском селу Орудјеву. Тада је случајни пролазник могао својим очима угледати металну аждају високу као двоспратна кућа, дугачку 18 и широку 12 метара.

Због свог застрашујућег изгледа и убојитог арсенала ова звер је добила надимак „Цар-тенк“.

Предуслови за појаву новог оружја

Први светски рат

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Руска империја је 1915. године била у незавидној ситуацији. Немачке трупе су кренуле у офанзиву на источној линији фронта и опколиле руску армију на подручју Галиције (данашњи део западне Украјине) и Пољске.

У престоницу су стизале гомиле писама са предлозима да се направи ново оружје које би могло преокренути ток рата. Један од таквих пројеката био је „Цар-тенк“ инжењера Лебеденка.

„Цар-тенк“ и реакција императора Николаја II

Руски „Цар-тенк“.

Public domain

Цртежи и прорачуни будуће машине заинтересовали су цара Николаја II. „Цар-тенк“ је био храбар и амбициозан пројекат који је умногоме ишао испред свога времена.

Било је замишљено да као погон новом оружју служи авионски мотор који би обезбедио џиновском троточкашу да на неравном терену развија брзину од 17 километара на час. Требало је да тенк има челични ваљани оклоп и два оруђа калибра 76,2 мм која пробијају зидове. Сваки топ би имао комплет од 60 пројектила. Поред тога, неколико митраљеза „Максим“ калибра 7,62 са десетинама хиљада метака штитило би „Цар-тенк“ од непријатељске пешадије.

Челичним горостасом би управљала посада од 15 људи.

Цар Николај II Романов на смотри војника.

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Император је позвао Лебеденка да лично дође у Зимски дворац у Санкт Петербургу и представи свој пројекат.

Инжењер је донео дрвени модел будућег оружја. Николај II се одушевио када је видео како по тепиху скакућу колица на три точка са мотором на опругу извађеним из грамофона. Пројекат је добио „одобрење одозго“, те је за његову реализацију издвојен потребан новац.

Будућност „Цар-тенка“

Неколико месеци касније био је готов први и једини експериментални примерак оруђа тешког 60 тона. Била је то импозантна машина са огромним топовским лафетом који је служио за кретање, са челичним оклопом и низом других најсавременијих оруђа тога доба монтираних на конструкцију.

Макета „Цар-тенка“ у музеју.

Арсениј Белобородов

Међутим, прво тестирање је било неуспешно. Задњи ваљак „Цар-тенка“ је упао у рупу чим је машина сишла са постоља, и даље тенк није могао ни да мрдне.

Испоставило се да је грешка била у прорачунима, јер је задњи део машине био преоптерећен и фактички се „заривао“ у земљу.

Одлучено је да се пројекат усаврши, али је уследила револуција 1917. године и сви радови на пројекту „Цар-тенка“ су обустављени. Усамљени челични џин је осам година скупљао рђу усред шуме, да би 1923. године завршио у старом гвожђу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!