Како је Рус на И-16 таранирао јапански Ki-27 на Халкин Голу

И-16 на Халкин Голу, 1. јануар 1939.

И-16 на Халкин Голу, 1. јануар 1939.

Wikimedia.org
Натпоручник Вит Скобарихин се 20. јула 1939. године вратио из борбеног лета носећи на трупу остатке јапанског авиона. После таранирања се гума са ловца Nakajima Ki.27 заглавила у трупу совјетског авиона.

Први чеони таран у историји совјеетске авијације изведен је између језера Бујнур и оштрог завоја реке Халкин Гол. Маршал Жуков је касније у разговору са Константином Симоновом испричао да такве битке у ваздуху није видео чак ни у Великом отаџбинском рату. Совјетски пилоти који су ратовали у Шпанији кажу да су Јапанци били искуснији од Италијана и агресивнији од Немаца, те су битке против њих биле веома тешке.

У писму од 31. маја 1977. године, упућеном забајкалским пилотима, Вит Скобарихин је сам описао ваздушну битку која се завршила тараном: „Четврти борбени лет изведен је у другој половини дана са циљем да се покривају копнене трупе на левом крилу. Јапански ловци И-97 напали су наших девет авиона И-16. Непријатељ је био на већој висини, 200-400 изнад нас. Користећи предност напали су нас с леђа“.

Треба истаћи да је хоризонтално маневрисање јапанског авиона Nakajima Ki.27 било боље него код свих верзија ловца И-16. Совјетски авиони су били слабији од јапанских ловаца и по брзини подизања у ваздух, и по висини на којој су могли летети, али су имали боље наоружање и бољи оклоп. Поред тога, И-16 су имали чвршћу конструкцију и могли су да развију велику брзину у пикирању.

„У посебно тешкој ситуацији се нашао натпоручник Вус. Он је мало заостао, па су се на њега обрушила два И-97. Другу Вусу је то био први борбени лет. Када је доспео у невољу збунио се и наставио да лети право под паљбом самураја. Видевши да је Вус у смртној опасности послао сам сигнал свом заменику: ’Крећем у напад’“, написао је касније Скобарихин. „Чеони таран са мале дистанце траје само неколико секунди, што значи да је време за размишљање крајње ограничено. До авиона који је ишао у сусрет остало је свега 100-200 метара. Одлучио сам се за таран. Авиони су се брзо приближавали један другом. Сећам се да је мој био на нешто мањој висини од јапанског. Јапанац је, по свему судећи, у последњем тренутку схватио моју намеру и нагло подигао авион увис. Тај његов маневар је мало отежао процену тренутка и прецизност тарана. Већ ми је био скоро изнад главе кад повукох ручицу ка себи и мој авион као да поскочи. Осетих јак ударац. Све се око мене завртело“.

Совјетски ловац је ушао у спиралу, али је искусни пилот на 150 метара од земље успео да се врати у хоризонталу и стигне до свог аеродрома.

„После слетања нисам стигао да паркирам кад се око авиона окупише техничари и медицински персонал хитне помоћи. У труп мог ловца се усекла гума од авионског точка са читљивим натписима на јапанском језику. Кравченко ми је од свег срца честитао на победи“, пише Скобарихин.

Када се прибрао, пилот је сазнао да је његова ескадрила у ваздушном боју оборила три јапанска авиона. Сви пилоти су били живи, само је Василиј Вус лакше рањен.

Натпоручник Вит Скобарихин је на Халкин Голу извео 169 борбених летова, учествовао у 23 ваздушна боја, пет непријатељских авиона је оборио лично, а шест заједно са осталим пилотима у групи. Добио је звање Хероја Совјетског Савеза 29. августа 1939. У Великом отаџбинском рату је био командант авијацијске дивизије. Завршио је рат у звању пуковника. Умро је 25. августа 1989. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“