Мислите да знате ко су козаци? Многи тако мисле...

Историја
ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
Козаци нису ни раса, ни нација, ни професија, ни људи који живе на одређеном месту. Они су од свега тога помало. Време је да се раскринкају митови о козацима и да се види какви су они били некада а какви су данас.

Они су живели по сопственим законима на слободним територијама јужне Русије. Били су војна сила, једна од најпоузданијих у Руској империји. Са друге стране, стално су стварали главобоље руским царевима који су хтели да управљају козачким заједницама и да их контролишу.

Како су се појавили козаци?

Реч „козак“ („казак“) је туранског порекла и означава слободног човека, луталицу, некога ко трага за срећом. Очигледно је да су се у Русији тако звали људи који нису били везани за одређеног газду или спахију.

Први козаци су били људи који су живели близу граница руских кнежевина, углавном на југу, отприлике од 14. и 15. века. Живели су у утврђеним насељима направљеним тако да бране кнежевину од номадских племена која су се кретала такозваним „Дивљим пољима“ или „Куманском степом“ између Владимирско-Суздаљске Русије, Каспијског и Црног мора.

Када су козаци почели да служе руским владарима?

Чим се у Московској држави појавила централизована власт (отприлике у 15. веку), први велики московски кнезови су покушали да ангажују козаке. Козачке војне формације су учествовале у биткама московских кнезова против номадских татарских племена. Козаци су служили Московској држави и бранили је од непријатеља у пограничним градовима. Московска власт их је делимично подржавала и слала им официре који нису били козаци.

У различитим деловима Совјетске империје било је преко 20 засебних козачких армија. Оне су имале статус релативно слободних заједница и сачувале су га све до краја 19. века. Међу њима је највећа и најстарија била Донска козачка војска (у басену реке Дон на територији савремене Украјине). Козачка војска се од регуларне армије разликовала по томе што се у мирнодопским условима лако могла расформирати, после чега су се сви козаци враћали кућама и живели као слободни људи. Били су ослобођени пореза на имовину, као и других пореза, а такође регрутације, али су зато били стриктно обавезни да дођу са коњем и оружјем на први позив централне власти.

Како је козацима одузета аутономија?

Области у којима су живели козаци постале су у 17. и 18. веку део Русије. Услед политике Московске царевине 1667-1671. године избио је устанак донских козака познат као Сељачка буна Степана Разина. Почетком 18. века донске козаке је покорио Петар Велики и тада је њихова земља постала део империје.

За време Катарине Велике избио је устанак 1773-1775. на челу са Јемељаном Пугачовом. После тога су донски козаци били строго обавезни да служе држави. Козаштво је постало специфичан ентитет у руском народу, са одређеним привилегијама и обавезама.

Зашто се руски пионири и истраживачи нових територија третирају као козаци?

Јермак, који је покорио Сибирски канат, Семјон Дежњов, који је открио оно што се данас зове Берингов мореуз и многи други руски пионири 17. и 18. века третирају се као козаци јер су служили на ободима руске земље, чували су њене границе и ширили њен утицај. Семјон Дежњов је заиста и служио као козак у сибирском граду Тоболску. Па ипак, ти сибирски козаци нису имали много сличности са козацима из Донског краја. Нису били уједињени у некакву војну формацију и више су личили на граничаре.

Којој вери и националности су припадали козаци?

Козаци нису припадали ниједној конкретној националности. Већина Донских козака је била мешовитог порекла, делимично средњеруског, а делимично јужњачког са јаким татарским и пољским утицајем, тако да се они не могу етнички дефинисати.

Већином су припадали руском православљу и руском старообредништву. Хришћанска вера их је дефинисала у већој мери него националност или место где су живели. Осим тога, козачким принципима и начином живота били су повезани веома различити људи који су се индентификовали као козаци.

По чему је козачи начин живота био посебан?

Оно што одмах пада у очи код козака јесте њихова „фризура“, њихови бркови и одећа јарких боја која веома подсећа на одећу народа Северног Кавказа. Сличност потиче отуд што је у питању одећа професионалних ратника и коњаника који живе у топлијим крајевима. Козаци су од десете године учили дечаке да јашу, да рукују сабљом и пуцају из пушке.

Колико је било козака?

Козаци су први пут избројани у попису 1897. године, и тада их је било око 3 милиона (1.448.382 мушког и 1.480.460 женског пола). Али њихов прави број је био много већи. Било их је укупно око 5 милиона у целој империји.

Где су били козаци у совјетско време?

У совјетско време су многи козаци били изложени репресијама јер су се већином ватрено супротстављали бољшевицима. Бољшевичка власт је спроводила политику „раскозачивања“, тј. елиминације козаштва. Од 1918. до 1924. велики број козака је стрељан и још већи број је насилно депортован. На територији Донске козачке војске 1917. године је живело око 4,5 милиона људи, од чега се половина изјашњавала као козаци. На истом подручју је 1921. године остало свега око 2,2 милиона људи.

Па ипак, у совјетској армији су постојале козачке војне фомације, мада се по бројности оне нису могле поредити са козачким армијама Руске империје.

Где су сада козаци?

У данашње време људи који се изјашњавају као козаци или кажу да воде порекло од козака живе на територији Русије, Казахстана, Украјине и у различитим деловима света (многи козаци су емигрирали из Русије после бољшевичке револуције 1917. године).

Врховни совјет Совјетског Савеза је 1989. године званично признао да су против козаштва примењиване неправедне репресије и потврдио је њихово право на званичну политичку рехабилитацију. Влада Руске Федерације је 1994. године изјавила да је „препород козаштва као традиционалне руске државне службе један од елемената формирања нове руске државе“.

Данас постоји руска милитаризована формација која се зове Државни регистар козачких друштава Руске Федерације. То је уједињена хијерархија савремених руских козачких заједница у различитим деловима земље. Постоји такође Савет за питања козаштва при председнику Руске Федерације. Сада у Русији има око 140.000 козака (чланова козачких заједница) и регистровано је 11 већих козачких заједница, али је број потомака козака далеко већи.