Да ли је „отац авијације“ Игор Сикорски био Рус или Американац?

Игор И. Сикорски са макетом вишемоторног авиона, средина 1950-их.

Игор И. Сикорски са макетом вишемоторног авиона, средина 1950-их.

Getty Images
„Marine One“ који користе амерички председници од 1957. године само је један од многих хеликоптера које је направио овај руски геније на америчком тлу.

Када је Игор Сикорски био још дечачић, једне ноћи је пришао мајци и испричао како је сањао да се налази у некој машини која лети кроз ваздух.

Игор Сикорски у авиону.

„Полако сам корачао и осећао сам благу вибрацију под ногама. Није ме чудило што је она другачија од вибрација на пароброду или возу. Прихватио сам то као нешто што се подразумева јер сам у сну знао да се налазим у великом летећем броду у ваздуху“, написао је он знатно касније.

Мајка Игора Сикорског се није изненадила јер је то било доба пионира авијације, када су се сви одушевљавали идејом да ће људи једнога дана моћи да лете, али није могла ни претпоставити да ће њен син Игор Сикорски направити ускоро револуционарни корак у области авијације и допринети далеко интензивнијем повезивању људи у целом свету.

Игре и играчке

Будући утемељивач авијације рођен је 1889. године у Кијеву, у Руској империји. Отац му је био чувени руски психијатар Иван Сикорски, а мајка Марија Сикорска била је веома заинтересована за сликарство и идеје Леонарда да Винчија. Вероватно је она усадила сину своја интересовања, укључујући и Да Винчијеву идеју о прототипу хеликоптера.

 „Хеликоптер“ Леонарда да Винчија (пројекат)

Млади Сикорски је био толико обузет идејом да је са 12 година конструисао свој први хеликоптер-играчку са мотором који је покретан помоћу еластичне траке.

И када је одрастао Сикорски је био обузет истим идејама али је студирао предмете које немају везе том облашћу, најпре у Санкт Петербургу, а затим у Француској. Први прави успех је доживео 1910. када се вратио у Кијев, у Руску империју.

Те године је Сикорски правио једноставне авионе и сам их тестирао, иако није добро познавао теорију на којој се све то заснива. Једини пут којим је он могао ићи био је пут покушаја и грешака, иако су поједине грешке могле бити фаталне.

„Већином су конструкције тих првих авиона биле засноване на обичној претпоставци. Нисмо имали где да тражимо податке осим да посматрамо како птице лете […] У тим првим данима главни инжењер је готово увек био и главни пилот. На тај начин су у најранијем периоду развоја авијације лоши инжењери сами себе елиминисали“, рекао је Сикорски.

Лакше је било конструисати авионе, али Сикорски није одбацивао идеју о летелици која би се подизала вертикално. Заправо, био је обузет идејом да створи летелицу о каквој је маштао Да Винчи.

Једном је конструисао саонице које су се кретале помоћу мотора са пропелерима. Наводно су могле да развију брзину од 40 км/час. Сикорски је све то урадио само да би проверио поузданост пропелера направљених од различитих врста дрвета, али је затим, на радост целог Кијева, претворио свој пробни рад у разоноду за мештане, укључујући и губернатора. Свако је хтео да се провоза тим саоницама.

Игор Сикорски поред свог хеликоптера Sikorski S-2.

Тако је Игор постао познат у своме граду. Убрзо затим је добио понуду коју није могао да одбије.

Царски поклон

Каријера Сикорског у Руској империји почела је 1912 године, када је 23-годишњем инжењеру понуђен посао у познатој руској компанији „Руссо-Балт“. Она је била пионир у производњи аутомобила и авиона у Руској империји.

За само годину дана Сикорски је са својим тимом пројектовао и склопио први четворомоторни авион на свету. Наиме, 1. маја 1913. године џиновски авион Сикорског „Руски витез“ успешно је извео свој први лет.

Игор Сикорски у „Руском витезу“.

Догађај је био толико значајан да је привукао пажњу цара Николаја II, који је лично дошао да осмотри нови авион и упозна се са његовим творцем. Пун утисака, император је наградио Сикорског златним часовником. Тај благородни поклон био је знак посебног поштовања које је император гајио према младом проналазачу.

Коначна верзија „Руског витеза“ са четири тракторска мотора.

Нажалост, само пет година касније нови бољшевички лидери неће представљати Сикорског као хероја него као издајника и примораће га да напусти отаџбину захваћену револуцијом.

Смак света

Сикорски је бољшевичку револуцију 1917. године доживео као смак света, не зато што је био загрижени монархиста него што више није могао до користи свој таленат и да се усредсреди на пројектовање нових авиона.

Игор Иванович Сикорски на предњој платформи првог примерка „Иље Муромца“, зима 1913-1914.

Бољшевици су били више заинтересовани за коњицу као силу која им је била потребнија у Грађанском рату против Беле армије, за разлику од авиона који у оно време још нису били широко коришћени у борбеним дејствима.

Због тога је Сикорски био у очајном стању, а само пар година раније био је царев миљеник.

Изгубио је сав новац који је уложио у фабрику где је радио јер су бољшевици национализовали ту фабрику и преоријентисали је да производи тенкове.

Поврх свега имао је разлога за страховање да му је и живот у опасности. Почетком 1918. када је бољшевички терор био у пуном јеку, бивши колега Сикорског који је сада радио за бољшевике упозорио је пријатеља: „Ситуација је веома опасна. Видео сам твоје име на наредби за стрељање“.

Уплашен и сломљен, Сикорски је побегао из Русије на Запад.

Амерички херој

Игор Сикорски у Њујорку 1919.

После кратког и неуспешног боравка у Француској Игор Сикорски се у марту 1919. преселио у САД.

Америку није изабрао само зато што је она била уточиште многих руских емиграната у оно доба, него и зато што је сматрао да ће на огромној америчкој територији (која се по величини могла поредити са Русијом) његови авиони и хеликоптери бити корисно превозно средство.

Међутим, у почетку живот талентованог емигранта није био лак. Сикорски је морао да даје часове математике али није губио наду да ће се бавити оним што га највише занима.

„Био сам гладан у Америци. Знам шта значи тражити посао и не наћи га у Америци. Али, ни у најтежим периодима није било дана када бих изгубио наду у своје авионе и када не бих говорио наглас: ’Хвала Богу, овде сам слободан човек и слободно дишем. Нико ми не може наредити шта да радим. Ако доживим неуспех могу поново да покушам’“ – тако је он описао свој боравак у САД.

Остварењу својих снова се приближио када је 1923. године основао „Sikorsky Aero Engineering Corporation“, малену фирму у Роузвелту, држава Њујорк, са циљем да прави нове авионе са оригиналном конструкцијом.

У почетку је фирма лоше пословала. Од банкрота ју је спасао руски композитор Сергеј Рахмањинов, који је такође после бољшевичке револуције побегао из Русије у САД, али се обогатио брже од Сикорског.

Рахмањинов је позајмио Сикорском 5.000 долара (што би 2020. године било око 76.000 долара). Уз нека додатна средства проналазач је успео да стане на ноге и да 1924. године заврши Sikorsky S-29-A, један од првих двомоторних авиона у САД. Авион је примао 14 путника и развијао брзину од 185 км/час.

Sikorsky S-29-A

Убрзо затим је фирма почела да производи летеће бродове, тј. авионе који су могли да се спусте на воду. На пример, компанија Pan American Airways је користила Sikorsky S-42 за прекоокеанске летове.

Sikorsky S-42 „Pan American Clipper“ прелеће залив Сан Франциска на путу за Хаваје. Види се конструкција моста Сан Франциско – Окланд у изградњи. Око 1934.

Надахнут успехом својих авиона Сикорски се вратио дечачком сну, тј. пројектовању летелице која вертикало узлеће. Та машина је данас позната као хеликоптер.

Први пут је летелица Vought-Sikorsky VS-300 подигнута у ваздух 14. септембра 1928. године. Она је тада била везана за земљу. Први слободан лет је изведен осам месеци касније, 24. маја 1940. године.

Sikorsky 300 (VS-300A, NX 28996)

Почетни успех је инспирисао Сикорског да 1942. године направи Sikorsky R-4, потпуно нови хеликоптер двосед. Био је то први хеликоптер које је користило ратно ваздухопловство САД и уједно прва у свету летелица тог типа која је произведена у великом броју примерака.

Командант обалске страже САД Френк А. Ериксон и Игор Сикорски у хеликоптеру Sikorski HNS-1 C.G.

Од тада је Игор Сикорски направио тридесетак модела авиона и хеликоптера и постао жива легенда. Он је 1966. године примљен у Дворану славних International Air & Space.

Sikorsky S-58 (H-34) приликом слетања.

Бела кућа је 1957. године наручила летелицу коју је пројектовао Сикорски јер је америчком председнику Двајту Д. Ајезенхауеру било потребно ефикасније превозно средство на краћим растојањима. Бела кућа је најпре наручила Sikorsky H-34, а затим 1961. године уместо њега Sikorsky SH-3 Sea King.

Противподморнички борбени хеликоптер Sikorsky SH-3H Sea King из Противподморничке хеликоптерске ескадриле HS-12 „Wyverns“ Ратне морнарице САД.

Бела кућа је 2006. године имала 19 летелица које је конструисао Сикорски. То су били хеликоптери америчког председника и подпредседника.

Пробни хеликоптер VH-92A тестира слетање и полетање на јужном травњаку Беле куће у септембру 2018.

Игор Сикорски је умро 26. октобра 1972. године у својој кући у Истону, држава Конектикат. Рођен је у Русији и увек се са носталгијом сећао отаџбине коју више никада неће видети.

Немајући могућност да се врати у Русију Сикорски је своју велику љубав поклонио новој отаџбини – Сједињеним Америчким Државама.

Игор Сикорски

„У Америци сам нашао потврду мојих надања и схватио сам који су узроци успеха ове земље. Ништа се не може поредити са слободним радом слободних људи. То је темељ на коме је изграђен неоспорни успех Сједињених Америчких Држава“, рекао је он једном приликом.

Данас се Игор Сикорски третира као национални херој како у Америци тако и у Русији. Запамћен је као човек који је постао пионир у области авијације. Захваљујући њему свет је постао много „мањи“.

Овде прочитајте чланак о Виктору Суходреву, совјетском преводиоцу из доба Хладног рата који се спријатељио са америчким председницима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“