Летећи „џинови“ : Фотогалерија највећих летелица из периода Русије и СССР-а

Вадим Савицки/Министарство одбране РФ
Русија је постојбина невероватно великих „челичних птица“. Знате ли нешто о њима?

1.

 

„Иља Муромец“ је био један од првих руских авиона које је пројектовао и направио Игор Сикорски 1913. године, непосредно пред почетак Првог светског рата. Назив је добио по јунаку из словенске митологије. Био је то први четворомоторни авион на свету, и уједно први путнички. За разлику од претходног модела имао је комфорни путнички салон одвојен од пилотске кабине, имао је чак и неколико кревета и купатило. Постојао је излаз на доње крило.

2.

 

Откако је почео да лети крајем 1913. године „Иља Муромец“ је поставио неколико светских рекорда. У фебруару 1914. овај авион је подигао у ваздух 16 људи и пса. Они су укупно били тешки 1.300 килограма, што је двоструко више од претходног рекорда. То је било од велике користи када је почео рат и када је овај модел преуређен у војни. У децембру је од неколико летелица „Иља Муромец“ формирана прва ескадра бомбардера.

 3.

 

Бомбардер ТБ-3 (Тешки бомбардер 3) направљен је 1930. године. Био је то огроман авион са четири мотора. У Другом светском рату је коришћен као бомбардер и као теретни авион, али је учествовао и у посебном пројекту „Звоно“. Наиме, ТБ-3 је постао матични брод који је носио неколико ловаца, а ти ловци су најчешће коришћени у функцији бомбардера. ТБ-3 је могао носити 2-5 таквих авиона. Ова концепција се показала као успешна у првом периоду рата када је „Звоно“ коришћено за бомбардовање појединих стратешких објеката у Румунији (тадашњој Хитлеровој савезници).

 4.

 

Током 1930-их је „Максим Горки“ био највећи авион на свету. Пројектован је у Огледно-конструкторском бироу „Тупољев“, имао је 8 мотора и распон крила 63 метра. У њега је могло да стане 70 путника. Назив је добио по познатом руском писцу. Авион „Максим Горки“ је поставио светски рекорд у носивости. Између осталог, био је намењен и за ширење пропаганде. У ту сврху је био опремљен моћном радио-станицом „Глас са неба“. Први пут је полетео 1934. али се већ наредне године срушио за време демонстративног лета, када га је оборио ловац који је пратио „Максима Горког“. Погинуло је 49 људи.

 5.

 

Антонов Ан-22 „Антеј“ је данас највећи на свету турбоелисни авион. Направљен је у конструкторском бироу „Антонов“ средином 1960-их и произвођен је до средине 1970-их. Замишљен је као војнотранспортни авион совјетских десантних падобранских трупа, али је доста коришћен и у хуманитарним мисијама. Огрмних је размера (то је био први совјетски широкотрупни авион) али може да полети и са кратке земљане писте. Ан-22 је одушевио посетиоце париског аеромитинга 1965. године јер они никада раније нису видели авион који може да носи 60 тона терета и да прелети 5.000 километара.

 6.

 

Ан-124 „Руслан“ је такође авион фирме „Антонов“. Он је током 1980-их био најтежи авион на свету. Намењен је за транспорт делова лансера за балистичке ракете и изузетно великих конструкција за цивилне зграде. Авионима „Руслан“ је превезено 140 тона музичке опреме за први концерт Пинк Флојда у Москви 1989. године и 310 тона за концерт Мајкла Џексона у Русији почетком 1990-их. С времена на време се у руским медијима појављују саопштења о могућем обнављању производње „Руслана“ (обустављене средином 2000-их), али је реализација тог плана отежана чињеницом да се конструкторски биро „Антонов“ налази у Украјини.

 7.

 

Тупољев Ту-160 је највећи и најмоћнији војни надзвучни авион са променљивом геометријом крила. То је уједно и најбржи стратешки бомбардер. У Русији се зове „Бели лабуд“, а НАТО му је дао име „Blackjack“. Ту-160 је направљен током 1980-их и данас је он основни модел руске стратешке авијације.

 8.

 

Ан-225 „Мрија“ је направљен средином 1980-их и још увек је највећи авион на свету. Овај авион је летео са теретом тешким 253 тоне и тако поставио светски рекорд у носивости. „Мрија“ је намењена за транспорт ракетних акцелератора и космичког брода „Буран“, који је био део космичког совјетског програма. Постоји само један примерак овог авиона. Данас се он налази у Украјини где је седиште Конструкторског бироа „Антонов“.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“