Како је дечачка армија Петра Великог постала најубојитија формација руске војске

Цар Петар је као дете имао свакојаке играчке, али му је најомиљеније било оружје – пушке, лукови и стреле, секире, копља и мачеви за децу.

Петровски пук

Петров отац Алексеј Михајлович (1629-1676) приметио је то интересовање и формирао посебан пук за свога сина. Тако је четворогодишњи Петар постао командант свога сопственог пука.

Отац му је помагао све до своје смрти 1676. године после чега је Петар наставио сам да командује уз помоћ Павла Менезија, шкотског генерала коме је цар Алексеј поверио војну обуку младог Петра.

„Војници“ у Петровом пуку су били такође дечаци, само мало старији. Носили су зелене мундире. У почетку их је било педесетак али је тај број растао јер су многа деца хтела да вежбају заједно са царевићем Петром.

Временом је та малена војска постала позната као „потешни пукови“, тј. пукови за игру и забаву.

„Потешни пукови“ или дечија војска

Раније су малене царевиће забављали лакрдијаши, жонглери и патуљци. За њих су прављене минијатурне кочије које би вукао пони, а о свему томе су се бринули житељи посебних села која су се због тога звала „потешна села“ (села за забаву). И о дечачкој војсци малог царевића Петра бринули су се житељи таквих села. Једно од њих се звало Преображенско (данас на територији Москве). Зато су и пукови добили назив „потешни“. Међутим, како је време пролазило ова „војска за забаву“ све више је личила на праву војску.

Петар је имао 11 година када је 1683. први пут присуствовао правој топовској паљби. Циљ те паљбе је такође била забава. Исте године је млади војсковођа почео са обуком на терену. Већ тада је у своје пукове примао и одрасле.

У селу Преображенско је 1684. године подигнута дрвена тврђава Пресбург под надзором Франца Тимермана, Петровог новог војног учитеља. Пукови су подељени на „непријатеље“ и „браниоце“ па су увежбавали напад на малу тврђаву и њену одбрану. Растао је број војника у селима Измајлово и Семјоновско. Петар је 1686. већ користио праву артиљерију, а 1687. је организовао „поморску“ војну вежбу у Просјанском рибњаку близу Измајлова.

Дечачки пукови прерастају у праве јединице нове армије

Петар је 1691. године од својих дечачких пукова направио прва два регуларна пука своје будуће армије – Преображенски и Семјоновски пук. Касније су то биле прве јединице императорске гарде. Тако су 1691. године почеле праве војне вежбе које су трајале месецима.

Затим је Петар 1693. и 1694. године кренуо са својим пуковима у прави марш до Архангелске области на северу Русије и назад, а 1694. је организовао велику војну вежбу близу села Кожухово у Москви. Пуцали су прави топови и пушке, било је и људских жртава. Вежба је трајала шест недеља, у њој је учествовало преко 30.000 људи, погинула су 24 учесника, а 50 је рањено. Тако је настала војна сила која ће убрзо доћи до изражаја у Северном рату.

Петар је разрадио и нову војну тактику по којој је руска армија касније била позната. Он је одбацио француску војну обуку у којој су војници третирани као „накинђурене лутке“. Руски цар је од своје армије тражио ефикасност. Није толико инсистирао на формацији колико на храбрости, чврстини и одлучности у нападу, као и на личној иницијативи сваког официра и војника. Захваљујући таквим квалитетима пешадије и коњице Русија је победила у Северном рату и већ 1720. је постала најмоћнија војна сила у Европи.