Авети прошлости: „Срп и чекић“, огроман запуштени металуршки комбинат на свега 5 км од Кремља

serpmolot
Једна од најстаријих фабрика у Москви није преживела распад СССР-а.

Територија западног дела Москве је у 19. веку још увек била периферија. Поједине фабрике су ту основане почетком века, али је ово подручје постало прави индустријски кластер са великим фабрикама тек у другој половини 19. века, када су на све стране ницале железничке пруге које су повезивале Москву са другим градовима.

Фрагмент „Топографске карте околине Москве“, 1852. Велики троугао у средини ће на крају припасти комбинату „Срп и чекић“.

Ово место је привукло предузетника Јулија Гужона. Он је 1883. године овде основао „Друштво Московског металуршког комбината“. Почео је да ради тако што је поставио неколико радионица за израду жице, истовремено градећи фабрику на том простору. Железара је завршена 1890. године. Тада је у њој пуштена у рад прва Мартинова пећ, која је радила на мазут, да би 1913. већ било седам пећи за ливење гвожђа. Фабрика је имала 2.000 радника и производила 90.000 тона челика годишње. Била је то највећа челичана у Москви. У народу је била позната као „ММЗ“ или Гужонова фабрика. Производила је жицу, ексере и челик.

Гужонова фабрика почетком 20. века.

После Октобарске револуције 1918. фабрика је, као и многе друге, национализована, да би 1922. добила ново име, и од тада се зове „Серп и молот“ („Срп и чекић“). Током 1930-их је проширена. Саграђено је неколико нових погона.

Комбинат „Срп и чекић“, 1931.

Сматрало се да је „Срп и чекић“ један од водећих металуршких комбината. Квалитет производа је био на врло високом нивоу, тако да је том комбинату 1937. године поверена израда ваљаног челика за скулптуру „Радник и колхозница“ високу 24 метра, која ће постати један од најпознатијих совјетских споменика. Задатак није био лак јер је за такву скулптуру требало пронаћи нови тип хром-никл челика. Али радници комбината су то постигли, тако да је исте године споменик фасцинирао посетиоце Међународне изложбе у Паризу.

Скулптура „Радник и колхозница“ стоји на ниској бетонској основи, 1939.

Када је почео Велики отаџбински рат комбинат „Срп и чекић“ није евакуисан, него је преуређен у фабрику тенкова, као и многе друге фабрике. После рата је комбинат награђен Орденом трудбеничке црвене звезде.

Радници „Српа и чекића“ поправљају тенкове током Великог отаџбинског рата.

„Срп и чекић“ је током 1970-их из темеља модернизован. Демонтиране су све Сименс-Мартинове пећи јер је такав начин производње већ застарео. Уместо њих су постављене електричне.

Сименс-Мартинова пећ у Московском металуршком комбинату.

Фабрика је почела да производи нерђајуће и високолегиране врсте челика (отпорне на спољно оптерећење). И територија комбината се ширила. Изграђени су нови погони и складишта, тако да се комбинат простирао на 60 хектара.

Ваљаоница. Москва, 1. јул 1982.

Падом СССР-а почео је да се урушава и „Срп и чекић“. Услед кризе је производња челика нагло опала, а тада је у комбинату већ било око 13.000 запослених.

Напуштено складиште.

Током 1990-их је почело отпуштање радника. Празне хале и просторије за складиштење су издаване под кирију, и на крају је све то једно за другим запуштено и напуштено.

Локомотиве су коришћене за транспортовање производа из једне секције у другу.

Трећи транспортни кружни пут је почетком 2000-их поделио територију „Српа и чекића“ на два дела. Комбинат је коначно затворен 2011. године.

Арт-парк «Символ» на територији некадашње фабрике „Срп и чекић“.

Од 2007. године се размишља о начину реорганизације простора бившег комбината. Коначно је планирано да се ту подигну мултифункционална стамбена насеља, пословни центри, концертна дворана са 3.500 места и зелене површине. Тренутно је већина погона бившег комбината демонтирана. У лето 2019. године овде је отворен парк „Зелена река“, а у најскорије време ће бити завршена изградња првог стамбеног насеља која је почела 2015. Према плану, преуређење територије комбината „Срп и чекић“ биће завршено 2025. године.

Визуелни приказ територије комбината „Срп и чекић“ после преуређења.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“