Авети прошлости: „Срп и чекић“, огроман запуштени металуршки комбинат на свега 5 км од Кремља

Територија западног дела Москве је у 19. веку још увек била периферија. Поједине фабрике су ту основане почетком века, али је ово подручје постало прави индустријски кластер са великим фабрикама тек у другој половини 19. века, када су на све стране ницале железничке пруге које су повезивале Москву са другим градовима.

Ово место је привукло предузетника Јулија Гужона. Он је 1883. године овде основао „Друштво Московског металуршког комбината“. Почео је да ради тако што је поставио неколико радионица за израду жице, истовремено градећи фабрику на том простору. Железара је завршена 1890. године. Тада је у њој пуштена у рад прва Мартинова пећ, која је радила на мазут, да би 1913. већ било седам пећи за ливење гвожђа. Фабрика је имала 2.000 радника и производила 90.000 тона челика годишње. Била је то највећа челичана у Москви. У народу је била позната као „ММЗ“ или Гужонова фабрика. Производила је жицу, ексере и челик.

После Октобарске револуције 1918. фабрика је, као и многе друге, национализована, да би 1922. добила ново име, и од тада се зове „Серп и молот“ („Срп и чекић“). Током 1930-их је проширена. Саграђено је неколико нових погона.

Сматрало се да је „Срп и чекић“ један од водећих металуршких комбината. Квалитет производа је био на врло високом нивоу, тако да је том комбинату 1937. године поверена израда ваљаног челика за скулптуру „Радник и колхозница“ високу 24 метра, која ће постати један од најпознатијих совјетских споменика. Задатак није био лак јер је за такву скулптуру требало пронаћи нови тип хром-никл челика. Али радници комбината су то постигли, тако да је исте године споменик фасцинирао посетиоце Међународне изложбе у Паризу.

Када је почео Велики отаџбински рат комбинат „Срп и чекић“ није евакуисан, него је преуређен у фабрику тенкова, као и многе друге фабрике. После рата је комбинат награђен Орденом трудбеничке црвене звезде.

„Срп и чекић“ је током 1970-их из темеља модернизован. Демонтиране су све Сименс-Мартинове пећи јер је такав начин производње већ застарео. Уместо њих су постављене електричне.

Фабрика је почела да производи нерђајуће и високолегиране врсте челика (отпорне на спољно оптерећење). И територија комбината се ширила. Изграђени су нови погони и складишта, тако да се комбинат простирао на 60 хектара.

Падом СССР-а почео је да се урушава и „Срп и чекић“. Услед кризе је производња челика нагло опала, а тада је у комбинату већ било око 13.000 запослених.

Током 1990-их је почело отпуштање радника. Празне хале и просторије за складиштење су издаване под кирију, и на крају је све то једно за другим запуштено и напуштено.

Трећи транспортни кружни пут је почетком 2000-их поделио територију „Српа и чекића“ на два дела. Комбинат је коначно затворен 2011. године.

Од 2007. године се размишља о начину реорганизације простора бившег комбината. Коначно је планирано да се ту подигну мултифункционална стамбена насеља, пословни центри, концертна дворана са 3.500 места и зелене површине. Тренутно је већина погона бившег комбината демонтирана. У лето 2019. године овде је отворен парк „Зелена река“, а у најскорије време ће бити завршена изградња првог стамбеног насеља која је почела 2015. Према плану, преуређење територије комбината „Срп и чекић“ биће завршено 2025. године.