- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Рад Сверуског кооперативног друштва (ARCOS), организације коју је СССР основао у Лондону ради трговине са Великом Британијом, обустављен је 12. марта 1927. године.
Тога дана у 16:20 британски полицајци у униформи и цивилу упали су у зграду трговачке организације, похапсили њене службенике, конфисковали сва документа и запосели телефонску станицу. Припадници интервентне екипе су провалили у закључане просторије и сефове помоћу бушилица које су понели са собом.
Приликом претреса су пронашли и тајну просторију за шифровање, и документа која, према тврдњи британске полиције, потврђују да је ARCOS био фасада за шпијунско деловање у Великој Британији, Јужној и Северној Америци, Африци, па чак и Аустралији.
Повод за упад била је информација обавештајних служби МИ5 и МИ6 добијена од Владине школе за кодирање и шифру, агенције која је основана 1919. године удруживањем припадника обавештајних служби британске армије и морнарице у један штаб за разбијање кодова. Тада је почео дуготрајан рат совјетских и британских шифара.
Непријатељи
Од првог дана оснивања Владина школа за кодирање и шифру (од 1946. године је то Државни комуникациони штаб, познат као GCHQ) бавила се прислушкивањем и дешифровањем комуникација које је остваривао Совјетски Савез. Лондон је желео да зна у каквим односима је СССР са левичарским радничким покретима у Енглеској и другим земљама Европе и на другим континентима.
Поменути упад, а затим и шпионски и политички скандал познат као „Случај ARCOS“, инициран је информацијом која је стигла из GCHQ. Овај штаб је убрзо после револуције 1917. помоћу руских официра који су побегли од грађанског рата успео да дешифрује совјетске кодове за комуникацију.
Дешифровање тајних саопштења совјетске власти у првим годинама њеног постојања за Британце није био тежак задатак, јер су они користили помоћ разочараних царских официра, а нова совјетска власт је уз незнатна побољшања примењивала стари систем кодирања порука, коришћен у царској Русији.
Неколико година је британска обавештајна служба могла да чита тајне совјетске поруке, између осталог и комуникацију са совјетском трговачком организацијом ARCOS, за коју се у МИ6 сумњало да крије тајну базу приручника за сигнале.
Пријатељи
Упад и „случај ARCOS“, је изазвао озбиљну кризу у британско-совјетским односима. Оправдавајући тај упад у Дому комуна премијер Стенли Болдвин је и нехотице открио да је британска обавештајна служба успешно дешифровала совјетску тајну комуникацију.
Совјетска страна је брзо реаговала и променила систем шифровања. Од тада су совјетске дипломате, обавештајци и други службеници на тајним мисијама користили једнократне шифре за слање порука. Совјетску поруку са обновљеним шифровањем практично није било могуће дешифровати.
Други светски рат је приморао бивше непријатеље Велику Британију и СССР да се удруже и уједине напоре у борби против нацистичке Немачке, новог заједничког непријатеља. Многи совјетски стручњаци за шифровање су већ били ликвидирани у Стаљиновим чисткама, и због тога се совјетско руководство ослањало на информације добијене од британских власти, али и од совјетских агената инфилтрираних у британски естаблишмент, на пример од Кима Филбија.
Нацистима није пошло за руком да провале совјетске кодове током Другог светског рата, што је доказ храбрости и ригорозности совјетских криптографа.
Битка у доба Хладног рата
Кратко дружење британских и совјетских криптографа завршило се када је почео Хладни рат. Британска обавештајна служба је заједно са америчким колегама покушала да провали совјетске кодове и дешифрује совјетску комуникацију.
Систем једнократних кључева је био необјашњив споља, али је интерна грешка совјетског НКВД-а омогућила да се од кључева који садрже поновљене сентенце састави један велики списак, тако да је британска обавештајна служба 1946. године дешифровала поруке у совјетским копненим и ваздухопловним снагама, а такође у совјетској ратној морнарици.
Захваљујући својим двоструким агентима међу британским обавештајцима Совјетски Савез је сазнао за цурење информација, па су 1948. године промењени кодови и процедуре комуникација које су коришћене у Источном блоку.
Од тада британска обавештајна служба није направила ниједан крупнији корак у дешифровању тајне совјетске или руске комуникације.
Овде погледајте којих 27 средстава западне шпијунаже је конфисковао КГБ.