Како то да руски владари већином нису били Руси?

Public domain; Klimbim
Историја Русије званично почиње доласком странаца са Севера, а последњи руски цар је имао немачку крв. Какве су биле историјске претпоставке за ову „владавину странаца“?

Још увек постоје сумње и нејасноће поводом прецизности детаља везаних за позивање „Варјага“ (Скандинаваца), али се историчари слажу да варјашки кнез Рјурик, ко год да је он био, није био пореклом Рус.

Асимилација Рјуриковича

Рјурик, минијатура из „Царског титуларника“, 17. век.

Може се са сигурношћу претпоставити да су први руски кнезови имали норманско порекло, чак су носили и скандинавска имена: Игор, Олег, Олга... Међутим, они су се кроз векове асимиловали и стопили са руским становништвом.

Владимир Велики, кијевски кнез који је крстио Русију, био је рођени Рјурикович, тј. Рјуриков праунук. Он је тежио да успостави династичке везе са другим земљама. У тој мисији је поједине своје ћерке удао за стране принчеве и краљеве, мада не можемо тачно рећи колико их је било јер нема поузданих историјских извора.

Његова ћерка Премислава (умрла 1015. године), на пример, удала се за угарског кнеза Ладислава Ћелавог (997-1030), а Марија Доброњега (1012-1087) постала је жена пољског војводе Казимира I Обновитеља (1016-1058).

Ниједна ћерка руског кнеза Владимира није се вратила у отаџбину, нити ико од њиховог потомства.

Рјуриковичи су владали Русијом до почетка 17. века, када је после Смутног доба на руски престо дошла династија Романов.

Петар Велики и „нова крв“ у династији Романов

Цар Алексеј Михајлович (1629-1676), отац Петра Великог, био је врло строг по питању традиције и династичких бракова. Он није одобравао да се његове ћерке удају за стране кнезове, највероватније зато што није желео да страна династија полаже право на руски трон.

Фридрих Вилхелм, војвода од Курландије; Ана Ивановна.

За разлику од Алексеја Михајловича, његов син Петар је користио ћерке и синовице као фигуре у великој европској династичкој игри. Успео је да уда своју синовицу Ану Ивановну (1693-1740) за курландског војводу Фридриха Вилхелма (1692-1711), који је, нажалост, убрзо после свадбе умро, можда због претеране количине алкохола попијеног на руском двору. Ана и Фридрих Вилхелм нису имали деце.

Портрет императора Петра III Фјодоровича на дан његове корнације.

Ћерка Петра Првог и његове друге жене Катарине (1684-1727) звала се Ана (1708-1728) и рођена је још пре него што се Петар оженио Катарином. Она се удала за војводу од Холштајн-Готорпа Карла Фридриха (1700-1739). Преселила се у Кил, престоницу немачког војводства Шлезвиг-Холштајна. Умрла је млада али је само три месеца пре смрти родила Карла Петра Улриха од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа (1728-1762), који ће постати руски император Петар III.

Романови немачке крви

Јелисавета Петровна (1709-1762), такође је била једна од млађих ћерки Петра и Катарине. Она је последња руска владарка у чијим венама је текла бар упола руска крв (Катарина је била пореклом из Ливоније). Њеног наследника Петра III свргнула је сопствена супруга Катарина (1729-1796), која је рођена као Софија од Анхалт-Зербста.

Портрет императорке Марије Фјодоровне; Портрет руског императора Павла I.

Једини син Петра III и Катарине II био је Павел I (1754-1801). Он се два пута женио. Оба пута немачким принцезама. Његова прва жена Вилхелмина Лујза од Хесен-Дармштата (1755-1776) умрла је на порођају заједно са мртворођеним сином, а друга, Софија Доротеја од Виртемберга (1759-1828), примила је руску православну веру и постала Марија Фјодоровна.

Сва деца Павла и Марије, укључујући Александра (1777-1825) и Николаја (1796-1855) који ће касније постати руски императори, била су немачке крви, и сви њихови потомци су били такође Немци, пошто се у 19. веку ниједан руски император није оженио руском кнегињицом јер ниједна није одговарала потребама династичког брака. Романови су се у 19. веку строго придржавали правила наслеђивања престола која су тада важила у Русији. Наиме, наследник руског престола могао је да ступи у брак само са девојком која му је блиска или једнака са њим по царском статусу, а у Русији није било других династија које би се могле поредити са династијом Романов. Они једноставно нису имали другог избора него да се жене европским принцезама, првенствено Немицама, због дуготрајних веза које су почеле још откако се Петрова ћерка Ана удала за војводу од Холштајн-Готорпа. На крају је дошло до тога да су Романови и Виндзори (ранија немачка династија Сакс-Кобург и Гота) били у блиском сродству.

Крајем 19. века руски императори готово да нису знали руски. Александар III (1845-1894) говорио је руски са јаким немачким акцентом, а његов син, последњи руски император Николај II (1868-1918), понекад је разговарао на енглеском чак и са својом женом Александром Фјодоровном (1872-1918), која је рођена као принцеза Аликс од Хесена и Рајне.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“