Да ли се Владимир Лењин обогатио у Револуцији 1917. године?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Пре него што је у руској револуцији 1917. године дошао на чело нове државе, Лењин је зарађивао на спорадичним пословима и публикацијама, а добијао је новац и од мајке. После револуције се све променило.

Аскетски лидер

Као вођа руске револуције Лењин никада није био изузетно богат. Живео је аскетски чак и када се попео на сам врх политичке власти у земљи.

Лењин је 1917. године дошао у Москву са женом и млађом сестром и одсео у чувеном хотелу „Национал“ преко пута Црвеног трга. Тај хотел је обично био стециште високих страних званичника и политичара, али те бурне 1917. године, када је букнула руска револуција, није био луксузан као иначе.

„Неколико прозора је разбијено шрапнелима“, написао је Џон Рид, новинар и аутор књиге о руској револуцији. Он је такође одсео у хотелу „Национал“.

Па ипак, Лењин је са пордицом привремено живео у овом хотелу док је у Кремљу припреман стан за све њих. Након неколико месеци нови стан је био готов и Лењин се преселио у њега са женом и сестром.

Нови Лењинов стан је био прилично велики. Имао је кабинет и собе за састанке и пријеме, па чак и телефонску централу са оператерима. Купатило је такође било луксузно и велико. Имало је каду, туш кабину и све остало.

У Кремљу је за Лењина 1918. направљен лифт јер се његов стан налазио на другом спрату.

Држава плаћа

Нема сумње да је нови стан био комфоран, али у њему није било оне величанствености карактеристичне за некадашње руске владаре. Ентеријер није био претерано раскошан нити је имао скупоцене украсе и предмете.

Прича се да је Лењин једном тражио да му донесу парче филца и прекрију њиме под испод стола да му не буде хладно ногама. Када је неко без Лењиновог знања уместо старе крпе ставио раскошно медвеђе крзно Лењин се разгневио и инсистирао да се то уклони и да се врати стара крпа. „Таква раскош је недопустива у нашој разореној и полусиромашној земљи“, рекао је лидер руске револуције.

Иако је демонстрирао аскетски начин живота, Лењин је без икаквих проблема дозвољавао да се разне услуге које он користи плаћају из државне касе.

Вођа револуције је користио медицинске услуге страних стручњака, што је државу коштало на десетине хиљада долара. Поред тога, држава је спонзорисала две Лењинове куће изван града у које су уложене значајне инвестиције да би се покрили трошкови за обезбеђење, комуникацију и намештај. Лењинова плата је износила 500 златних рубаља месечно и она није могла покрити све трошкове, тако да су средства издвајана из буџета полусиромашне државе.

Вођа револуције имао је једну слабост која је државу поприлично коштала. Реч је о Лењиновим луксузним аутомобилима.

С времна на време Лењин се возио у следећим аутомобилима: Renault 40 CV, Turcat-Mery 165 FM limo и Delaunay-Belleville 45, да и не говоримо о јединим аутоматским санкама на свету направљеним на основу аутомобила Rolls-Royce Silver Ghost.

Па ипак, он је био свестан колико такав ауто-парк мора да кошта па је у мају 1922. године написао писмо у коме је питао да није можда одржавање тих аутомобила прескупо.

Одговор је гласио: „У гаражи има 6 аутомобила и 12 људи. Плате су стандардне. О аутомобилима се води брига. Аутомобили се не користе без разлога“.

После смрти Владимира Лењина 1924. године његово тело је превезено на санкама Rolls-Royce Silver Ghost са његовог подмосковског имања Лењинске Горке. Имање је наследио Лењинов брат Дмитриј и поседовао га све до 1949. године.