- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Када је совјетски шпијун Георгиј Агабеков дезертирао, тј. када је из Турске, где се налазио на задатку, побегао у Париз, совјетска тајна полиција га је осудила на смрт. Његово убиство је организовао млади обавештајац, човек који је пре тога био техничар за одржавање лифтова на Лубјанци.
Техничар
Archive photo
Александру Короткову није било суђено да постане познати шпијун. Потицао је из сиромашне породице и због тога није могао да испуни свој сан и заврши Московски државни универзитет јер је морао да ради као техничар како би помогао мајци која је живела сама и једва састављала крај с крајем.
Једина утеха му је био тенис, и управо та околност је драстично утицала на његов животни пут.
Коротков је играо тенис у спортском клубу „Динамо“ и с времена на време је дохватао лопте у мечевима других играча. Један од њих је био Венијамин Херсон који је радио у Уједињеној државној политичкој управи (ОГПУ), тј. тајној полицији Совјетског Савеза.
„Човек који је хтео да уђе у ’Динамо’ морао је да ради у систему ОГПУ. Другачије није могло“, каже Фјодор Глатков, писац и историчар совјетских специјалних служби.
Херсон је запослио Короткова да ради као техничар за одржавање лифтова на Лубјанци, у тадашњем штабу тајне полиције.
Можда је Херсон желео само да помогне младићу у спортској каријери, али у животу се никад не зна како ће ко завршити. Коротков је само неколико месеци радио као техничар, после чега је постао писар и убрзо затим помоћник оперативца ОГПУ. Тако је почела његова необична каријера у тајној полицији.
Убица на терену
Није прошло много, а Коротков се већ обрео у обавештајној управи тајне полиције.
Шефови су у њему препознали изузетне шпијунске способности, па су уложили у Короткова новац са циљем да направе од њега врло ефикасног и смртоносног агента обавештајне службе Совјетског Савеза и да га употребе као оружје у борби против својих политичких непријатеља у иностранству.
Archive photo
Једна од првих Коротковљевих мета био је Георгиј Агабеков, познати совјетски шпијун који је дезертирао из обавештајне службе и почео да зарађује новац објављивањем компромитујућег материјала о совјетским обавештајцима.
Као бивши агент СССР-а у Ирану, Агабеков је својим публикацијама пољуљао совјетске позиције и компромитовао низ совјетских тајних агената који су услед тога изгубили живот.
Коротков је добио наређење да убије издајника. Планирао је да намами Агабекова на тајни састанак у Паризу и да му предложи кријумчарење драгог камења које је, наводно, украдено у Шпанији. Агабеков се „упецао“ и завршио у коферу на дну Сене.
Уследила су и друга политичка убиства. Описујући епизоду у којој је он, наводно, одрубио главу једном присталици Троцког, Коротков у приватном писму руководиоцу совјетског апарата државне безбедности Лаврентију Берији пише да је „испунио најјезивији, најнепријатнији и најопаснији посао“ на терену.
У непријатељској позадини
Archive photo
Ускоро се, међутим, испоставило да је Александар Коротков потребнији СССР-у као обавештајац него као егзекутор, па је упућен у нацистичку Немачку са тајним задатком, и то управо пред почетак рата против Совјетског Савеза.
Тајни задатак му је био да успостави везе са агентима „спавачима“ у нацистичкој Немачкој и да шаље Совјетском Савезу обавештајне податке о војним истраживањима и достигнућима нациста.
Неколико месеци пре нацистичког напада на СССР Коротков је обавестио Москву да се припрема офанзива. „Поменути извор је недавно изјавио да је напад на Совјетски Савез решено питање“, писало је у Коротковљевој поруци Берији.
Саопштење Александра Короткова је потврдило извештаје других совјетских шпијуна, али је Стаљин, као што је познато, игнорисао сва та упозорења.
Archive photo
У тренутку избијања рата Коротков се нашао у совјетској амбасади у Берлину коју су блокирали и чували чланови корпуса Шуцштафела. Изгледало је да се отуд никуда не може мрднути, али је Коротков чудом успео да убеди командира страже СС корпуса да изађе накратко.
Рекао је да иде на састанак са девојком, а састао се са неколико совјетских обавештајаца у нацистичкој Немачкој и предао им новац и опрему за наставак мисије у ратним условима.
Још је веће чудо што је Коротков успео да побегне из нацистичке Немачке и стигне до Москве, где је затим обучавао и припремао нове совјетске обавештајце за рад у непријатељској позадини.
После рата се вратио у окупирану Немачку. „Коротков је био један од оснивача источнонемачке обавештајне службе. Довољно је рећи да је био у контакту са људима попут Хајнца Фелфеа [високо рангираног шпијуна који је оперисао] у Западној Немачкој. Тог човека су звали ’немачки Филби’. Он је имао веома важну позицију у [западној] немачкој обавештајној служби и за совјетску контраобавештајну службу је био један од најдрагоценијих извора информација“, каже писац Јан Единак.
Archive photo
Коротков је учествовао у политичким и шпијунским играма све до своје смрти 27. јуна 1961. године када је у 52. години, већ у чину генерал-мајора, умро од пуцања аорте док је играо тенис у московском клубу „Динамо“. Ушао је у историју као један од најистакнутијих обавештајаца СССР-а.
Овде се упознајте са најуспешнијом совјетском шпијунском операцијом у Другом светском рату.