Возило на електрични погон у СССР-у је направљено 1935. године. Можда звучи чудно, али му је намена била да превози ђубре.
Ово електрично возило је направљено на основу модела ЗИС-5, једног од најуспешнијих и најчешће коришћених камиона совјетске производње. Инжењери су сместили акумулаторе тешке 140 кг на место где је претходно стајала теретна платформа. Поред тога, они су били „утиснути“ у два контејнера за смеће користећи и тај простор. Камион је био тежак укупно 4,2 тоне и покретао га је електрични мотор од 13 kW. Развијао је максималну брзину од 24 км/час, а без допуне акумулатора је могао да пређе 40 километара.
Први прототип овог модела направљен је 1948. године. Власти су наложиле 1947. године Министарству аутомобилске и тракторске индустрије да конструише електромобил који ће моћи да превози 1,5 тона терета. Годину дана касније први модел је избачен у две варијанте са ознакама НАМИ-750 и НАМИ-752. Прво возило је могло да носи пола тоне, а друго 1,5 тона терета. Оба возила су личила на минивене са једним фаром у средини.
После потребних тестирања у Москви модел је пуштен у серијску производњу али у мањем броју примерака јер је било планирано да се ова возила испоручују Совјетској поштанској служби.
Па ипак, модел је био помало примитиван у поређењу са аутомобилима који су имали стандардне моторе са унутрашњим сагоревањем. Возило је са једним акумулатором могло да пређе 30 километара с обзиром да није прекорачивало ограничење брзине од 30 км/час. И поред тога, од 1952. до 1958. године совјетске поштанске службе у Москви и Санкт Петербургу су добиле и користиле 20 оваквих возила.
Нови електрични аутомобил Фабрике аутомобила „В. И. Лењин“, Уљановска улица.
Јуриј Белозјоров/TASSУ чувеној Уљановској фабрици аутомобила 1978. године је конструисан још један електрични минивен. Неколико година раније ова фабрика је избацила два нова елекрична модела под ознакама УАЗ-451 и УАЗ-3801. Међутим, нови УАЗ-3801 је „много обећавао“, тј. требало је да буде много бољи од старијих модела.
Па ипак, УАЗ-3801 је имао и доста својих проблема. Акумулатор му је био тежак око 700 килограма, док је цео аутомобил тежио 2,75 тоне. И поред огромне масе могао је да носи само 650 кг терета. Аутомобил је према декларацији могао да пређе 50 км са једним акумулатором, а за сат времена пуњења са обичне електричне утичнице могао је да се напуни 70%.
Електрични аутомобил ВАЗ-2801 на градским улицама.
Виталиј Созинов/TASSОвај електромобил је направљен у чувеној Волшкој фабрици аутомобила која данас производи култну руску марку LADA. На бази модела ВАЗ-2102 са мотором са унутрашњим сагоревањем направљен је ВАЗ-2801 са електромотором снаге 25 kW.
Фабрика је до 1981. године направила 47 аутомобила и они су распродати купцима у Москви, Тољатију и појединим градовима Украјинске ССР. Остала возила су коришћена у самој фабрици за допремање доручка радницима.
Подаци о максималној брзини овог аутомобила варирају од 60 до 87 км/час, с тим што је возило без допуне акумулатора могло да пређе око 90 километара.
Овај електрични минивен је дизајниран у Летонији која је тада била део Совјетског Савеза. Направљен је специјално за Летње олимпијске игре 1980. у Москви. Тешко да се може смислити нешто боље од електричног минивена за судије на маратонима и другим такмичењима. Електрични аутомобил није избацивао угљен-диоксид и није правио велику буку.
Возило је имало врата са обе стране, седиште које се окретало, склопиви сто, па чак и фрижидер, тако да је вожња у њему била прави угођај.
Аутомобил је развијао максималну брзину од 30 км/час и могао је да пређе око 100 км са једним акумулатором. Занимљиво је да се акумулатори нису пунили него су стављани нови кад се стари истроше, што је било прилично скупо.
Овде прочитајте детаље о 5 најбољих руских возила свих времена.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
