Валентина Гризодубова постала је прва жена која је добила звање Хероја Совјетског Савеза. Авион АНТ-37 “Родина” чији је капетан посаде била за 26 сати и 29 минута (24-25. септембра 1938. године) превалио је укупно 6450 километара без слетања. За женски ваздухопловни рекорд у дужини лета звање хероја добили су и копилот Полина Осипенко и навигатор Марина Раскова.
У Другом светском рату Гризодубова је командовала 101. авиотранспротним пуком Авијације далеког домета, при чему је пук био у потпуности мушки. Ипак, ова жена пилот врло брзо је стекла поштовање подређених и као ратни командир, и као талентовани организатор. Имала је 200 налета, укључујући 132 ноћна.
Валентина Гризодубова се показала као изузетно успешна у снабдевању партизанских одреда у непријатељској позадини. Више пута командир је лично одлазила на опасне задатке и била награђена медаљом Партизану Отаџбинског рата. „Врло храбра жена, одлучна, отресита у остварењу оног што је наумила“, писао је о њој командир партизанске јединице Александар Сабуров.
Сазнајте више: Зашто најславнија жена пилот у Совјетском Савезу није успела да постане генерал?
Зоја Космодемјанска била је једна од најчувенијих совјетских хероина из Другог светског рата. У СССР-у о њој су снимани филмови, писане књиге и испеване песме.
Током битке за Москву у новембру 1941. године осамнаестогодишња девојка послата је у саставу диверзантско-извиђачке групе у једно од села које је заузео непријатељ. Совјетска команда издала је наређење да се спале насељена места у близини престонице које би непријатељ могао да искористи за смештај током зиме.
Зоја је успела да спали неколико кућа пре него што је ухваћена. Никаква мучења ни батине нису успели да је сломе, а када су је водили према вешалима, она је настављала да позива групу окупљених житеља села да воде непоколебљиву борбу против непријатеља. Космодемјанска је 16. фебруара 1942. године постхумно добила звање Хероја Совјетског Савеза.
Сазнајте више: Дванаест совјетских жена које су „запржиле чорбу“ нацистима
„Леди смрт“, тако су амерички новинари прозвали Људмилу Павличенко, најуспешнију жену снајперисту у историји. Бројка непријатељских војника и официра које је она ликвидирала премашивала је сто.
Немци су организовали прави лов на девојку, ангажујући у ту сврху своје најбоље стрелце. Међутим, ловци су испали жртве. Људмила је ликвидирала тридесетак немачких снајпериса на задатку.
Павличенко је у саставу совјетске делегације 1942. године посетила Сједињене Државе. Американци у почетку девојку нису озбиљно схватили, бомбардујући је питањима о свакодневном животу жена на фронту. Људмила на крају није издржала и дрско је одговорила новинарима, не пропустивши да им наговести важно питање отварања другог фронта. „Џентлмени, ја имам 25 година. На фронту сам успела да ликвидирам 309 фашистичких завојевача. Не чини ли вам се да се сувише дуго кријете иза мојих леђа“.
Погледајте видео прилог: Леди Смрт: Људмила Павличенко, најопаснија жена снајпериста Другог светског рата (ВИДЕО)
Након што је у једној од борби у августу 1941. године погинуо њен муж, Марију Октјабрску обузела је истинска жеља за осветом. Међутим, са слањем на фронт тридесетшестогодишње везисткиње, и то са проблемима са здрављем није се журило. Марија је тада одлучила покуша на други начин.
Распродала је сву своју имовину, нашла додатни посао и све што је имала уплатила у Фонд одбране за изградњу тенка Т-34. Поред тога послала је и писмо Стаљину у коме га је упознала за својом причом. „За његову смрт, за смрт свих совјетских људи које су намучили фашистички варвари, желим да се осветим фашистичким псима, па сам због тога целу своју уштеђевину од 50 хиљада рубаља уложила у државну банку за изградњу тенка. Молим да се тенк назове „Ратна другарица“ и да будем послата на фронт као возач тог тенка“.
„Отац народа“ изашао је у сусрет удовици. После завршене Омске тенковске школе Марија Октјабарска постала је возач-механичар тенка који је изграђен њеним средствима и успешно ратовала све до своје погибије 15. марта 1944. године.
Сазнајте више: Како је жена из СССР-а постала тенкисткиња да би се Немцима осветила за мужевљеву смрт
На идеју о слању жене у космос совјетско руководство дошло је после успешног лета Јурија Гагарина 1961. године. И док је први мушкарац космонаут тражен међу војним пилотима, достојна кандидаткиња одабрана је међу стотинама девојака које су се бавиле падобранством. Била је то Валентина Терешкова.
Прва жена космонаут у космос се винула 16. јуна, а лет је трајао скоро три дана током којих је њен брод „Восток 6“ 48 пута обишао Земљу. Терешкова је до данас једина жена у историји која је у космос летела сама, без других чланова посаде.
После тријумфа Валентина Терешкова одликована звањем Хероја Совјетско Савеза одлучила је да се посвети политици, чиме се и данас бави. У саставу одреда космонаута била је до 1997. године, али у свемир више није летела.
Сазнајте више: Несвакидашњи животни пут прве жене-космонаута на свету
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
