Како су СССР и САД размењивали разоткривене шпијуне?

Kira Lisitskaya (Photo: Keystone; Alexis Duclos/Gamma-Rapho/Getty Images)
У Немачкој је за такве размене коришћен такозвани „шпијунски мост“.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Абел за Пауерса

Рудолф Абел, Њујорк, јули 1957.

Најпознатија размена ухваћених шпијуна у периоду хладног рата догодила се 10. фебруара 1962. године на Глиникер мосту, где је пролазила граница између Немачке Демократске Републике и Западног Берлина. Управо на овом месту агент совјетске службе у САД Рудолф Абел размењен је за пилота Гарија Френсиса Пауерса, обореног изнад територије СССР-а.

Рудолф Абел (право име Вилијам Фишер) налазио се на задатку у Северној Америци од 1948. године. Ту је набављао информације о економском и војном (укључујући нуклеарни) потенцијал САД, формирао и руководио мрежама агената. Ухапсио га је ФБИ 1957. године након што га је издао један његов совјетски колега.

Мост Глиникер

Агент је категорички одбио да сарађује са америчким спацијалним службама и осуђен је на 32 године затвора због шпијунаже. „Све што је Абел учинио, учинио је из убеђења, а не за новац. Волео бих да имамо три-четири такве особе као што је Абел у Москви“, рекао је о њему циректор ЦИА Ален Далес. 

СССР је планирао да ослободи Абела, предајући Американцима заробљеног пилота Герија Френсиса Пауерса, чији је извиђачки авион U-2 оборен 1. маја 1960. над територијом СССР-а, када је обављао снимање стратешки важних објеката.

Френсис Пауерс

За САД, међутим, ова размена није била једнако вредна. За тако вредну личност као што је Абел Москва је морала да придода још неколико ухваћених агената.

Вин за Молодија

Совјетски агент Конон Молодиј налазио се на задатку у Великој Британији од 1955. године, представљајући се као предузетник Гордон Лонсдејл. Успео је да врбује криптографа Ратне морнарице Велике Британије Харија Хотона и годинама Москви шаље тајне податке о стању британске подводне флоте. Хотон је био притом уверен да ради за америчку обавештајну службу (узајамно шпијунирање савезника било је тада нешто уобичајено).  

Гордон Лонсдејл, односно Конон Молодиј, 1965.

Молодиј-Лонсдејл се осим тога показао као способан бизнисмен. Недуго пре свог разоткривања 1961. године (издао га је један Пољак који је пребегао на Запад) совјетски шпијун је из руку краљице Елизабете II примио почасну повељу „за велике успехе у развоју предузетништва за добробит Уједињеног Краљевства“.

Гревил Вин, 1964.

СССР и Велика Британија договорили су се да размене Молодија за британског бизнисмена Гревила Вина, који је радио за Ми-6. Он је обезбеђивао везу са пуковником Главне обавештајне управе СССР-а Олегом Пењковским који је радио за западне службе. Пре него што је КГБ 1962. године ухапсио Вина и Пењковског, последњи је Вашингтону и Лондону успео да преда преко 5.500 тајних докумената и пријави на стотине совјетских агената. 16. маја 1963. године је стрељан.

Суђење Гревилу Вину и Олегу Пењковском (десно, даје исказ), 1963.

У пола шест ујутро 22. априла 1964. године на једном од прелаза између Западног и Источног Берлина, који је у историји запамћен као „шпијунски мост“, срела су се два аутомобила. „Из 'оног' возила изашла су четири човека“ – присећао се Молодиј – „Међу њима је био и Вин. Изгледао је уплашено и јадно, нимало налик на његове ретуширане фотографије које су објављиване у новинама. Двојица мушкараца који су стајали с обе његове стране лако су га придржавали. Чинило се да би се он сручио право на асфалт ако би та двојица спустили руке... Учесници размене постројили су се лицем у лице дуж средине пута. Совјетски конзул је изговорио 'размена' на руском и енглеском језику, и ја нисам ни схватио како сам се нашао у возилу. У 'свом' возилу. Међу својима. Најзад међу својима.“ 

Четворица за двадесеттројицу

Маријан Захарски био је најуспешнији пољски шпијун у историји. 1977. године се преселио у САД и запослио у фирми за производњу машина Polish American Machinery Company у Илиноису. Захарски је успео да задобије поверење и врбује водећег експерта војно-индустријске компаније за производњу авиона Hughes Aircraft Холдена Бела, чија кућа се налазила у његовом комшилуку...

Маријан Захарски

Агент је Варшави редовно преносио тајне податке о ловцима F-15, противтенковским ракетама TOW, ракетама ваздух-ваздух Phoenix, тенку M1 Abrams, противваздушним системима Patriot и другом оружју. Пољска је ове важне податке одмах прослеђивала СССР-у.

F-15

Маријан Захарски је 1981. године разоткривен и ухапшен од стране ФБИ. Отада је пољска обавештајна службе безуспешно покушавала да ослободи свог највреднијег агента. На крају су се преговорима прикључили Немачка Демократска Република и Совјетски Савез који је организовао размену.

Глиникер мост

Најмасовнија размена шпијуна током читавог хладног рата одиграла се 11. јуна 1985. године. Преко „шпијунског моста“, како су назвали мост Глиникер, на Запад су прешла 23 агента западних специјалних служби, док су се у супротном смеру кретала четири обавештајца Источног блока, међу којима је био и Захарски.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“